1884
Из пројекта Википедија
◄ | 18. век | 19. век | 20. век | ►
◄ | 1850е | 1860е | 1870е | 1880е | 1890е | 1900е | 1910е | ►
◄◄ | ◄ | 1880. | 1881. | 1882. | 1883. | 1884. | 1885. | 1886. | 1887. | 1888. | ► | ►►
Садржај |
[уреди] Догађаји
[уреди] Јануар
- 30. јануар - Марко Т. Леко постаје члан Српског ученог друштва.
[уреди] Март
- 21. март - У Француској легализовани синдикати.
[уреди] Август
- 3. август - Завршен је железнички мост у Београду на реци Сави, а наредног месеца пуштена је у саобраћај пруга Земун-Београд. Мост је разаран у оба светска рата и потом обнављан.
- 30. август -
- Завршио се мандат Јовану Радановићу а почео Стевану Пеци Поповићу као градоначелнику Новог Сада
- Након четири године градње, свечано је отворена зграда Београдске железничке станице са које је у наредним данима кренуо први воз тек изграђеном пругом Београд-Ниш.
[уреди] Септембар
- 3. септембар - Из Београда је кренуо први путнички воз на прузи Београд-Ниш, првој у Србији. Почетак градње 21. јуна 1881. обележио је сребрним будаком кнез Милан Обреновић. Испраћају воза, искићеног цвећем и српским тробојкама, поред великог броја грађана, присуствовали су угледни гости из Беча, Будимпеште и Париза. Воз је кренуо у 8:30, а у Ниш је стигао у 18:23.
- 15. септембар - Први воз прошао кроз Смедеревску Паланку
[уреди] Октобар
- 13 октобар - Лондонска четврт Гринич установљена као универзалан, нулти меридијан, од ког се рачунају географске дужине и временске зоне на Земљи.
[уреди] Новембар
- 8. новембар - Патријарх српски Димитрије изабран за епископа нишког.
[уреди] Непознат датум
- У Француској је основано Централно друштво за побољшање раса паса.
- Сванте Аренијус описао у докторској дисертацији на Универзитету у Упсали механизам кретања честица према катоди или аноди.
- Стеван Стојановић Мокрањац наставља своје студије у Риму које је привремено прекинуо годину дана раније.
- Епископ Никодим Милаш издаје једно од својих важнијих дела Крмчија Савинска.
[уреди] Рођења
- 13. март - Ђуро Басаричек, хрватски политичар. (†1928.)
- 8. мај - Хари Труман, амерички председник. (†1972.)
- 14. јун - Михајло Петровић, српски пилот. (†1913.)
- 16. јун - Милутин Ускоковић, српски књижевник. (†1915.)
- 18. јун - Едуар Даладје, француски политичар. (†1970.)
- 12. јул - Амедео Модиљани, италијански сликар. (†1920.)
- 21. јул - Иван Ђаја, српски биолог и физиолог. (†1957.)
- 20. август - Рудолф Бултман, немачки теолог. (†1976.)
- 24. септембар - Мустафа Исмет Инени, турски политичар. (†1973.)
- 11. октобар - Еленор Рузвелт, америчка политичарка. (†1962.)
- 1. новембар - Албер Лондр, француски писац и новинар. (†1932.)
- 23. новембар - Смаил-ага Ћемаловић, председник мостарске општине и новинар. (†1945.)
- Непознат датум - Херман Вендел, немачки политичар и историчар. (†1936.)
- Непознат датум - Секула Дрљевић, црногорски правник и политичар. (†1945.)
[уреди] Смрти
- 6. јануар - Грегор Мендел, чешки свештеник и ботаничар. (*1822.)
- 14. април - Висарион Љубиша, епископ СПЦ. (*1823.)
- 12. мај - Беджих Сметана, чешки композитор и диригент. (*1824.)
- 10. јул - Пол Морфи, амерички шаховски велемајстор. (*1837.)