10. мај

Из пројекта Википедија

10. мај (10.05) је 130. дан у години по грегоријанском календару (131. у преступној години). До краја године има још 235 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

Апр. - Мај - Јун
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31	1	2	3	4
календар за 2006 г. цела година

1497. - Италијански морепловац Америго Веспучи кренуо на прво путовање у Нови свет. Према латинској верзији његовог имена немачки картограф Мартин Валдземилер Нови свет назвао Америка, премда је нови континет 1492. открио Кристифор Колумбо.
1655. - Британци од Шпаније преузели Јамајку, под шпанском влашћу 161 годину.
1774. - Луј XVI постаје краљ Француске.
1844. - Начелник Министарства просвете у Влади Србије Јован Стерија Поповић упутио свим окружним начелствима допис да се старине шаљу у Народни музеј. Тај датум сматра се даном оснивања Народног музеја у Београду, мада је акт о оснивању донет у септембру.
1865. - Трупе Уније заробиле, у Америчком грађанском рату, председника Конфедерације Џеферсона Дејвиса.
1871. - Француска и Немачка у Франкфурту потписале споразум којим су Алзас и Лорена уступљени Немцима.
1877. - Румунија проглашава независност од Турске.
1881. - Крунисан румунски краљ немачког порекла Карол I Хоенцолерн, први краљ Румуније.
1923. - Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Грчка склопиле Конвенцију о оснивању Слободне зоне у Солуну, којом је на 50 година Краљевини СХС припала царинска управа. Нови аранжман Југославија и Грчка потписале 1975. у Атини, с важношћу од 10 година.
1933. - У Берлину, испред Рајхстага, нацисти спалили више од 25.000 књига Маркса, Фројда, Брехта, Ајнштајна и навели да почиње ново раздобље у историји немачке културе.
1940. -
- Винстон Черчил постао премијер Велике Британије пошто је Невил Чемберлен, потписник Минхенског споразума, поднео оставку.
- Немачка без објаве рата напала Холандију, Белгију и Луксембург, а Велика Британија после немачке инвазије на Данску запосела бившу данску колонију Исланд.
1941. - Хитлеров заменик Рудолф Хес спустио се падобраном у Шкотску у намери да почне мировне преговоре и ухапшен. Крај рата провео у британском затвору, а на суђењу у Нирнбергу 1946. због ратних злочина осуђен на доживотну робију.
1945. - Совјетске трупе у Другом светском рату заузеле Праг. Савезници преузели Рангун од Јапанаца.
1954. - Бил Хејли и Комете издају „Rock Around the Clock“, прву рокенрол плочу која постиже прво место на музичким топ листама.
1960. - Америчка нуклеарна подморница "Тритон" завршила путовање око света које је трајало 84 дана.
1981. - Франсоа Митеран постао председник Француске победивши у другом кругу Валерија Жискара Дестена.
1988. - САД ставиле вето на резолуцију Савета безбедности Уједињених нација којом је Израел осуђен због инвазије на југ Либана.
1993. - Више од 200 тајландских радника погинуло у пожару који је захватио фабрику играчака у провинцији Након Патом.
1994. -
- Нелсон Мендела изабран за председника Јужне Африке и постао први црни председник те земље.
- Италијански медијски магнат Силвио Берлускони постао председник Владе Италије.
1995. - Светска здравствена организација у Женеви саопштила да би узрочник смртоносне епидемије у Заиру могао бити вирус "ебола".
1997. - У земљотресу у источном Ирану погинуло најмање 1.560 људи.
1999. - Бразил формално дозволио политички азил свргнутом председнику Парагваја Раулу Кубасу и његовој породици.
2001. - Скупштина Југославије ратификовала Споразум о специјалним, паралелним везама с Републиком Српском који су 5. марта у Бањалуци потписали председник Југославије Војислав Коштуница и председник РС Мирко Шаровић.
2002. - Бивши агент ФБИ Роберт Хансен осуђен у САД на доживотну робију због продаје строго поверљивих докумената Москви. Шпијун који је нанео највећу штету у историји САД.
2003. - Суд у Јемену осудио на смрт Абеда Абдула Разака Камела због убиства три америчка баптистичка мисионара и рањавање једног, у децембру 2002. у једној болници у граду Џибла.

[уреди] Рођења

1760. - Клод Жозеф Руже де Лил, француски официр.
1824. - Милош Миле Димитријевић, српски правник, политичари председник Матице српске (†1896.)
1838. - Џон Вилкс Бут, амерички глумац, атентатор на Абрахама Линколна (†1865.)
1890. - Алфред Јодл, немачки генерал. (†1946.)
1894. - Димитри Тјомкин, амерички композитор и диригент.
1955. - Марк Дејвид Чепмен, убица Џона Ленона.
1957. - Сид Вишис, басиста групе Секс Пистолс. (†1979.)
1960. - Боно Вокс, певач групе U2.

[уреди] Смрти

1774. - Луј XV, краљ Француске. (*1710).
1977. - Џоан Крофорд, америчка глумица. (*1905).
1979. - Ита Рина, југословенска филмска глумица између два светска рата. (*1907).
2002. - Ив Робер, француски глумац и режисер.
2003. - Милан Вукчевић, југословенски хемичар и састављач шаховских проблема (*1937)