2. мај
Из пројекта Википедија
2. мај (02.05) је 122. дан у години по грегоријанском календару (123. у преступној години). До краја године има још 243 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
Апр. - Мај - Јун | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | 31 | 1 | 2 | 3 | 4 |
календар за 2006 г. цела година |
- 1885. - Белгијски краљ Леополд II прогласио се за краља нове Слободне државе Конго.
- 1933. - Канцелар Немачке Адолф Хитлер укинуо синдикате.
- 1945. - Совјетске трупе освојиле Берлин, у Другом светском рату.
- 1951. - Савет Европе прихватио Немачку као пуноправног члана.
- 1953. - Краљ Хусеин званично постао краљ Јордана.
-
- 1953 - Краљ Фејсал II званично преузео власт у Ираку.
- 1960. - Извршена смртна казна над Американцем Керилом Чесменом, осуђеним за отмицу и силовање. Чекајући извршење пресуде, које је осам пута одлагано захваљујући упорној и вештој одбрани, у затвору написао три књиге које су постале бестселери.
- 1965. - У употребу ушао први комуникациони сателит за пренос телевизијске слике.
- 1967. - У Стокхолму почео рад Међународни суд за ратне злочине, који је касније пресудио да су САД криве за агресију на Вијетнам.
- 1970. - Америчка Национална гарда на универзитету Кент пуцала у студенте анти-ратне активисте настрадало њих четворо.
- 1990. - Афрички национални конгрес Нелсона Менделе и Влада Јужне Африке у Кејптауну почели разговоре о окончању власти беле мањине у тој земљи.
- 1993. - Председник Републике Српске Радован Караџић у Атини потписао Венс-Овенов мировни план за Босну под условом да га прихвати Скупштина РС. Скупштина РС касније одбацила план, оценивши да су мапе разграничења с босанским муслиманима и Хрватима крајње неповољне за Србе у Босни, а босански рат настављен.
- 1994. - Нелсон Мендела и његов Афрички национални конгрес победили на изборима у Јужној Африци.
- 1995. - Шест особа погинуло, а 176 рањено када су пројектили крајишких Срба погодили центар Загреба.
- 1999. - Авијација НАТО у нападима на Југославију употребила "графитне бомбе" које су изазвале распад електроенергетског система у Србији. Око 70 одсто територије Србије остало у мраку.
- 2000. - У Сијера Леонеу побуњеници Уједињеног револуционарног фронта заробили 500 припадника мировних снага Уједињених нација. Затвореници у наредном периоду пуштани у мањим групама, а 15. јула, после војне интервенције мировних снага, коначно сви ослобођени.
- 2001. - Ронилац Живадин Ђорђевић изјавио листу "Тимочка крими-ревија" да је у пролеће 1999. из реке Дунав извучена хладњача с 50 тела која су касније тајно закопана у масовну гробницу. У наредним месецима полиција Србије открила неколико масовних гробница у којима су, како се претпоставља, закопани албански цивили убијени током сукоба на Косову.
- 2003. - Председник САД Џорџ Буш саопштио да је главни део борбених операција у Ираку завршен, чиме је званично окончан рат у Ираку.
- 2004. - Милорад Улемек, бивши командант Јединице за специјалне операције и првооптужени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића, предао се београдској полицији после 14 месеци скривања.
[уреди] Рођења
- 1660. - Пјетро Алесандро Гаспаре Скарлати, италијански композитор опера и црквених композиција.
- 1729. - Катарина II Алексејевна, Катарина Велика, руска царица немачког порекла. (†1796).
- 1852. - Пера Тодоровић, српски новинар, писац и политичар.
- 1860. - Теодор Херцл, вођа и оснивач ционистичког покрета.
- 1892. - Манфред фон Рихтхофен, немачки пилот, познатији као Црвени барон. (†1918).
- 1903. - Бенџамин Меклејн Спок, амерички педијатар.
- 1904. - Хари Лилис Бинг Крозби, амерички певач и филмски глумац.
- 1975. - Дејвид Бекам, енглески фудбалер.
[уреди] Смрти
- 1519. - Леонардо да Винчи, италијански вајар, архитекта и сликар. (* 1452.)
- 1567. - Марин Држић, дубровачки ренесансни песник и драмски писац.
- 1857. - Алфред де Мисе, француски писац.
- 1892. - Аугуст Вилхелм фон Хофман, немачки хемичар.
- 1957. - Џозеф Мекарти, амерички политичар, сенатор.
[уреди] Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави: