15. мај

Из пројекта Википедија

15. мај (15.5.) је 135. дан године по грегоријанском календару (136. у преступној години). До краја године има још 230 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

Апр. - Мај - Јун
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31	1	2	3	4
календар за 2006 г. цела година

1536. - Енглески суд је прогласио кривим за прељубу и инцест Ану Болен, другу жену краља Хенрија VIII, и њеног брата лорда Рошфора и осудио их на смрт.
1571. - Татари су освојили и запалили Москву.
1767. - Ђенова је продала Француској острво Корзику.
1796. - Трупе Наполеона Бонапарте ушле су у Милано.
1848. - У Бечу је избио устанак против апсолутистичког режима који је приморао владу да повуче октроисани устав донет 25. априла и да распише изборе.
1918. - Прва авионска пошта у свету кренула је између Њујорка, Филаделфије и Вашингтона.
1923. - Велика Британија признала је Трансјордан под емиром Абдулахом као независну државу.
1940. - У САД су почеле да се продају прве најлон чарапе.
1940. - Капитулирала је холандска војска у Другом светском рату.
1943. - Распуштена је Комунистичка интернационала (Коминтерна).
1945. - Немачке трупе напустиле Југославију у Другом светском рату. У четворогодишњем рату погинуло је, по званичним подацима, 1.706.000 људи, а земља је порушена и опустошена.
1948. - Новостворену државу Израел су напали египатски авиони, а са севера и истока либанске и јорданске трупе.
1955. - У Бечу је потписан Аустријски државни уговор којим је окончана десетогодишња савезничка окупација, а Аустрија постала независна република у границама од 1. јануара 1938.
1957. - Велика Британија је извршила прву пробу хидрогенске бомбе у централном Пацифику.
1989. - Совјетски председник Михаил Сергејевич Горбачов објавио је у Пекингу крај кинеско-совјетских раскола.
1991. - Едит Кресон постала је прва жена премијер Француске.
1992. - Хиљаде присталица опозиције у Азербејџану заузело је у Бакуу зграду парламента и председничку палату. Наредног дана с власти је збачен председник Ајаз Муталибов који је потом избегао у Москву.
1992. - Током повлачења Југословенске народне армије из Босне, у Тузли је нападнут војни конвој. Убијено 49 војника.
1996. -
- Десничарски лидер Атал Бихари Ваџпаји је постао премијер Индије, пошто је његова Баратија Џаната партија на парламентарним изборима освојила релативну већину. То је било први пут да Хинду националиста добије место премијера.
- Скупштина СР Југославије сменила је гувернера Народне банке Југославије Драгослава Аврамовића, творца привредне реформе која је почетком 1994. земљу извукла из хиперинфлације. Аврамовић је претходног дана у свом експозеу у Скупштини оптужио владу СР Југославије да блокира преговоре са међународним финансијским организацијама и тиме гура земљу у пропаст.
1999. - Италија је добила новог председника Карла Азеља Чампија.
2001. - Шеф УНМИК-а Ханс Хекеруп потписао је у Приштини "Уставни оквир за самоуправу на Косову" и поред противљења Срба са Косова, који су сматрали да тај највиши правни акт покрајине није у складу с резолуцијом УН о њеном будућем статусу.
2002. - Народна банка Југославије саопштила да је динар постао конвертибилан у свим текућим трансакцијама са иностранством, по први пут од 1946, када је бивша Југославија постала члан ММФ.
2003. -
- Хашки трибунал за ратне злочине почињене у Руанди осудио је на доживотну робију бившег министра информација Елиезера Нијитегека, а бившег градоначелника Лорента Семанзу на 25 година затвора, због учешћа у геноциду 1994. године.
- Бивши директор највеће аукцијске куће Сотебис А. Алфред Таубам ослобођен је из затвора, у коме је био око годину дана, због "намештања" провизије са ривалском кућом Кристис.

[уреди] Рођења

1567. - Клаудио Монтеверди, италијански композитор
1773. - Клеменс Метерних, аустријски државник кнез
1845. - Иља Иљич Мечников, руски биолог
1859. - Пјер Кири, француски физичар.
1891. - Михаил Афанасјевич Булгаков, руски писац.
1892. - Валтер Бенџамин, немачки филозоф
1937. - Мадлен Олбрајт, америчка политичарка
1982. - Сегундо Кастиљо, еквадорски фудбалер

[уреди] Смрти

392. - Валентинијан II, цар Западног Римског Царства.
1847. - Данијел О'Конел, ирски политичар.
1886. - Емили Дикинсон, америчка књижевница. (*1830.)
1914. - Јован Скерлић, српски историчар и књижевни критичар, професор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије.
1935. - Казимир Малевич, руски сликар
1987. - Рита Хејворт, америчка филмска глумица, холивудски секс симбол четрдесетих година 20. века.