28. јун

Из пројекта Википедија

28. јун (28.6.) је 179. дан године по грегоријанском календару (180. у преступној години). До краја године има још 186 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

Мај - Јун - Јул
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
29	30	31	1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	1	2
календар за 2006 г. цела година

1389. - Косовска битка
1098. - Крсташи у Првом крсташком рату победили Турке у бици код Антиохије.
1629. - Миром у Алеу окончана побуна протестаната у Француској, али тиме нису окончани њихови прогони, који су имали врхунац у Вартоломејској ноћи, 1572, када је по наређењу Катарине Медичи убијено преко 20.000 њихових присталица. Пуну равноправност с католицима протестанти стекли тек после Француске револуције.
1902. - САД од Француске купиле, за 40 милиона долара, концесију за градњу Панамског канала.
1914. - Припадник организације Млада Босна Гаврило Принцип у Сарајеву убио аустроугарског надвојводу, престолонаследника Франца Фердинанда, и његову жену Софију. Каснији развој ситуације довео до Првог светског рата.
1919. - Потписан Версајски мировни уговор између Немачке и савезника, којим је формално завршен Први светски рат.
1921. - Донет Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, којим је нова држава проглашена уставном, парламентарном и наследном монархијом с династијом Карађорђевић.
1948. - На састанку у Букурешту Комунистичка партија Југославије искључена из Информационог бироа комунистичких партија. То је значило формалан раскид односа са земљама комунистичког блока. Блокада Југославије и кампања против југословенског руководства, које су уследиле, трајале до 1955.
1950. -
- Американци победили Енглезе, 1:0, на Светском фудбалском купу у Бразилу.
- У саобраћај пуштен пут Београд-Загреб, дуг 400 километара, "Ауто-пут братства и јединства", у чијој су изградњи учествовале добровољне омладинске радне бригаде из свих крајева Југославије.
1956. - У пољском граду Познањ угушена побуна радника, уз велики број жртава. То је био један од првих израза кризе у источноевропским земљама после Стаљинове смрти.
1960. - Основан Универзитет у Новом Саду.
1976. - Сејшелска острва у Индијском океану после 160 година стекла независност од Велике Британије.
1981. - У експлозији бомбе у седишту Исламске републиканске партије погинуле 74 особе, међу њима и лидер партије и председник Врховног суда Ирана, ајатолах Мохамед Хосеин Бехешти.
1989. - На Газиместану на Косову и Метохији обележена 600. годишњица Косовске битке. Централан догађај на скупу, ком је присуствовало око милион људи, био говор тадашњег председника Србије Слободана Милошевића, којим је почео успон тог политичара.
1992. - У организацији опозиционог Демократског покрета Србије, испред зграде Скупштине Југославије почео Видовдански сабор. Учесници дотада највећег опозиционог скупа у Србији, који је трајао непрекидно осам дана, захтевали оставку председника Србије Слободана Милошевића, распуштање Скупштине Србије и формирање владе националног спаса.
1997. - Кубански и аргентински форензичари нашли шест костура у близу боливијског града Валгранда. Касније утврђено да су међу њима и посмртни остаци легендарног вође гериле Ернеста Че Геваре.
2001. - Бивши председник Југославије Слободан Милошевић изручен Међународном суду за ратне злочине у Хагу, као први шеф државе који је предат међународном суду. Милошевић 27. маја 1999. оптужен за злочине против човечности, кршење закона и обичаја рата и геноцид током ратова у Хрватскоји и Босни и Херцеговини и сукоба на Косову 1999.
2003. - Мексико Шпанији изручио бившег аргентинског поморског официра Рикарда Мигуела Кавала, оптуженог за геноцид и тероризам током рата, од 1976. до 1983, против опонената, а у ком је око 30.000 људи убијено или нестало.

[уреди] Рођења

1491. - Хенри VIII, енглески краљ.
1577. - Петер Паул Рубенс, фламански сликар.
1712. - Жан Жак Русо, француски писац и филозоф.
1867. - Луиђи Пирандело, италијански писац. Добитник Нобелове награде за књижевност 1934.
1873. - Алексис Карел, француски хирург и биолог. Добитник Нобелове награде за медицину 1912.
1883. - Пјер Лавал, француски политичар. (†1945).
1921. - Нарасима Рао, председник владе Индије