15. јул

Из пројекта Википедија

15. јул (15.7.) је 196. дан године по грегоријанском календару (197. у преступној години). До краја године има још 169 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Несреће и ратови
3 Рођења
4 Смрти
5 Празници и дани сећања
6 Литература
7 Види још

[уреди] Догађаји

Јун - Јул - Авг.
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
26	27	28	29	30	1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31	1	2	3	4	5	6
календар за 2006 г. цела година

1869. - Француз Иполит Меж Морис је пантентирао маргарин, прехрамбени производ којим се покушала спречити масовна глад сиромашних слојева становништва.
1937. - Пуштен у саобраћај канал Москва-Волга. Канал је дуг 128 километара, дубок 5,5 метара и широк 85 метара. Тиме је регулисана река, а Москва је постала лука повезана са пет мора.
1968. - На линији Москва-Њујорк успостављен први директни путнички авио-саобраћај између САД и СССР. Летове су почели обављати авиони компанија Аерофлот и Пан Америка.
1975. - Сојуз 19 и Аполо 18 лансирани у орбиту око Земље, у оквиру совјетско-америчког програма којим је предвиђено њихово спајање у свемиру.
1992. - Одржан скуп под називом „Жута трака“ чији је циљ био протест против дискриминације и претњи припадницима других етничких група. Скуп су организовали невладина организација Центар за антиратну акцију и странка Грађански савез Србије, а непосредан повод за протест било је присилно исељавање Хрвата из војвођанског села Хртковци.
1999. - На Косово и Метохију стигао шеф цивилне администрације Уједињених нација, Бернар Кушнер, а после доласка међународних мировних снага. Војни званичници су прогласили Косово и Метохију једним од најопаснијих места на свету због великог броја мина које су поставиле све стране у рату.
2000. - Зимбабве је поново уредио законом статус црних сељака на фармама у поседству белаца.
2001. - Шеик Хасина, премијер Бангладеша, после пет година напустио свој положај. На њему се задржао дуже од свих својих претходника.

[уреди] Несреће и ратови

1099. - У Првом крсташком рату Крсташи су освојили Јерусалим. Римски цар Хадријан је обновио град и претворио га у војну колонију после римског разарања 70. године. 638. године освојили су га Арапи, чиме је постао муслиманско свето место.
1410. - Владислав II Јагјело, литванско-пољски краљ, победио је (немачки) Тевтонски ред у бици код Таненберга, чиме је проширио литванско-пољску државу.
1918. - Снаге Осовине покренуле општу офанзиву под командом немачког генерала Ериха фон Лудендорфа. Тиме је почела Друга битка на Марни у Првом светском рату и последњи покушај сила Осовина да надвладају снаге Антанте на западном фронту. Битке на Марни познате су као једна највећих кланица у људској историји.
1941. - Први пут употребљене „каћуше“, прво ракетно оружје уведено у ратна дејства. То плотунско ракетно оружје употребљено је у Бици код Орше у Другом светском рату.
1958. - На захтев председника Камија Шамуна, америчке снаге искрцале су се у Либану, чиме је започета њихова интервенција. Тиме су власти Сједињених Америчких Држава омогућиле Камију Шамуну да се поново кандидује за место председника.
1974. - Група грчких официра у кипарској Националној гарди и присталица припајања Кипра Грчкој извршила војни удар збацивши са власти предсеника и архиепископа Макариоса. Власт је преузео Никос Сампсон, бивши лидер странке ЕОК, a архиепископ Макарије привремено напустио Кипар.
1983. - Јерменски терористи напали просторије турске ваздухопловне компаније на париском аеродрому Орли. Том приликом погинуло је шест и рањено 46 људи.
1995. - Акцијом војске Шри Ланке окончана највећа офанзива тамилских побуњеника од 1987. године. Током те акције погинуло је најмање 300 људи.

[уреди] Рођења

1606. - Харменс ван Ријн Рембрант, холандски сликар. (†1669).
1718. - Александер Рослин, шведски сликар. (†1793).
1865. - Алфред Нортклиф, британски политичар и новински магнат
1971. - Данијела Мартиновић, хрватска певачица.
1936. - Џорџ Војновић, амерички политичар српског порекла.

[уреди] Смрти

1291. - Рудолф I Хабсбург, немачки цар и оснивач династије Хабсбурговаца.
1904. - Антон Павлович Чехов, један од најзначајнијих руских и светских драмских писаца и приповедача.
1929. - Хуго фон Хофманштал, аустријски писац.
1993. - Божа Илић, српски сликар. (*1919.)
1997. - Ђани Версаће, италијански модни креатор. (* 1946).