24. септембар
Из пројекта Википедија
24. септембар (24.9.) је 267. дан у години по грегоријанском календару (268. у преступној години). До краја године има још 98 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
| Авг. - Септембар - Окт. | ||||||
| По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
| 28 | 29 | 30 | 31 | 1 | 2 | 3 |
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 1 |
| календар за 2006 г. цела година |
||||||
- 1706. - Шведска и Саксонија склопиле мир у Алтрантштату којим се Шведска одрекла пољске круне и признала пољског краља Станислава Лешћињског.
- 1852. - Француски инжењер Анри Жифар извео први лет дирижаблом на парни погон и прелетео 27 километара од Париза до Трапа.
- 1863. - У Београду основана Велика школа која је имала Филозофски, Правни и Технички факултет, а настава одржавана у Капетан-Мишином здању. Школа прерасла у Београдски универзитет 1905, када су отворени Медицински, Богословски и Пољопривредни факултет.
- 1868. - У Суботици основана Градска музичка школа, прва музичка школа на подручју данашње Србије.
- 1915. - Француска и Велика Британија у Првом светском рату отвориле Солунски фронт на који су упућене снаге са фронта у Галипољу.
- 1941. - Владе 15 земаља, међу којима и Влада Краљевине Југославије у избелиштву, потписале на конференцији у Лондону Атлантску повељу. Повељу у осам тачака 14. августа прокламовали председник САД Рузвелт и британски премијер Черчил као политички програм савезника у борби против Сила осовине у Другом светском рату. Тај документ касније послужио као основа Повеље Уједињених нација.
- 1941. - Партизани у Другом светском рату заузели Ужице, потом седиште Ужичке републике и Врховног штаба Народноослободилачког покрета Југославије до 30. новембра 1941, када су га поново заузели Немци.
- 1960. - У Њупорту поринут „Ентерпрајз“, први амерички носач авиона на атомски погон.
- 1971. - Велика Британија протерала 90 совјетских дипломата због наводне шпијунске делатности.
- 1986. - Београдски лист „Вечерње новости“ објавио Меморандум Српске академије наука и уметности, који је потом добио медијски третман српског националног програма и изазвао жестоке критике у Србији и другим републикама бивше Југославије, нарочито у Хрватској.
- 1988. - На Олимпијским играма у Сеулу канадски спринтер Бен Џонсон поставио светски рекорд у трци на 100 метара, 9,79 секинди. Шест дана касније утврђено да је био под утицајем допинга, резултат поништен, а Џонсону одузета златна медаља.
- 1990. -
- Председник Западне Немачке Рихард фон Вајцзекер потписао споразум којим ће 3. октобра 1990. две немачке државе поново бити уједињене.
- Источна Немачка формално напустила Варшавски пакт.
- 1993. - Краљ Нородом Сиханук поново преузео камбоџански престо и потписао нов Устав према коме је Камбоџа постала уставна монархија. 1970. Сиханук оборен са власти у државном удару десничара Лон Нола, а Камбоџа проглашена републиком.
- 1996. - САД, Русија, Кина, Велика Британија и Француска потписале документ о забрани нуклеарних проба.
- 1998. - Дан после позива УН југословенској влади и косовским Албанцима да прекину сукобе и насиље на Косову Савет НАТО одобрио издавање Акта упозорења за ограничену акцију из ваздуха и за „фазне ваздушне операције“ на Косову.
- 2000. -
- Владимиро Монтесинос, шеф тајне службе за безбедност перуанског председника Алберта Фуџиморија, напустио Перу у јеку политичке кризе која је водила новим изборим и затражио политички азил у Панами.
- Победом удружене опозиције на изборима у Србији и Југославији завршена владавина Слободана Милошевића. Не желећи да прихвати пораз, дотада владајућа Социјалистичка партија Србије и њен лидер Милошевић изазвали постизборну кризу која је окончана 5. октобра после масовних протеста широм Србије, а нов председник Југославије постао Војислав Коштуница, лидер Демократске странке Србије и председнички кандидат ДОС.
- 2001. - Председник САД Џорџ Буш наредио америчким финансијским институцијама да замржну рачуне 27 група и појединаца за које се сумња да помажу терористе.
[уреди] Рођења
- 1583. - Албрехт Валенштајн, бохемски војсковођа и политичар (†1634.)
- 1884. - Мустафа Исмет Инени, турски државник и војсковођа.
- 1898. - Хаувард Флори, аустралијски научник. (†1968).
- 1911. - Константин Устинович Черњенко, руски државник.
- 1921. - Зуко Џумхур, путописац, сликар и карикатуриста. (†1989).
- 1949. - Педро Алмодовар, шпански филмски режисер.
[уреди] Смрти
- 768. - Пипин III Мали, франачки краљ.
- 1227. - Стефан Немањић Првовенчани, први српски краљ.
- 1541. - Парацелзус, швајцарски алхемичар, физичар, астролог и окултиста. (*1493.)
- 1834. - Педро IV португалски краљ.
- 1848. - Бранвел Бронте, енглески књижевник. (* 1817.)
- 1945. - Ханс Гајгер, немачки физичар. (*1882.)
- 1996. - Павел Судоплатов, руски шпијун.
