8. септембар
Из пројекта Википедија
8. септембар (8.9.) је 251. дан у години по грегоријанском календару (252. у преступној години). До краја године има још 114 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
Авг. - Септембар - Окт. | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
28 | 29 | 30 | 31 | 1 | 2 | 3 |
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 1 |
календар за 2006 г. цела година |
- 1331. - На државном сабору у Сврчину (Косово) архиепископ Данило II крунисао је 23-годишњег Душана Стефана Немањића за краља српских и поморских земаља. За првог српског цара Душан Немањић крунисан је 1346. у тадашњој српској престоници Скопљу.
- 1380. - Велики московски кнез Димитрије Иванович Донски је у бици код Куликова потукао татарску војску. То је била прва победа Руса над Татарима који су у 13. веку загосподарили већим делом Русије.
- 1565. - Шпански досељеници основали су на Флориди, на месту данашњег Св. Августина, прво католичко насеље у Америци.
- 1664. - Предвођени пуковником Ричардом Николсом, Енглези су заузели холандско насеље на америчком континенту Нови Амстердам, названо потом Њујорк, у част војводе од Јорка, будућег енглеског краља Џејмса II.
- 1760. - У Седмогодишњем рату, који се из Европе проширио и на Северну Америку, Британци под командом Џефрија Амхерста поразили су Французе и заузели Монтреал.
- 1831. - Руске трупе под командом генерала Паскевича победиле су у бици за Варшаву Пољаке које је предводио генерал Хенрик Дембињски. У тродневној бици погинуло је више од 9.000 Пољака. То је био и крај Пољског устанка.
- 1856. - Мировним уговором у Паризу завршен је Кримски рат између Русије и Турске (1853-56) и њених савезника Велике Британије и Француске (од 1854) и Краљевине Сардиније (од 1855) за превласт на Балкану, Дарданелима и Блиском Истоку. Русија је изгубила део Бесарабије и протекторат над дунавским кнежевинама и право држања ратне флоте у Црном мору.
- 1900. - Ураган је у тексашком граду Галвестон разрушио више од 2.500 кућа, а погунуло је најмање 8.000 људи.
- 1926. - Друштво народа је једногласно примило Немачку у чланство.
- 1941. - Немци су у Другом светском рату почели блокаду Лењинграда и одсекли га од остатка земље. Опсада града, током које је од исцрпљености и глади умрло 620.000 људи, окончана је у јануару 1944. победом совјетске Црвене армије.
- 1943. - Објављена је безусловна капитулација Италије у Другом светском рату.
- 1944. - Прва немачка ракета „V2„ (“Фау 2“), испаљена из Хага, у Другом светском рату пала је на Лондон. Немци су до краја рата избацили више од 1.000 ракетних бомби на Велику Британију од којих је 660 пало на Лондон.
- 1951. - У Сан Франциску је потписан мировни уговор између Јапана и 49 земаља. Тим уговором Јапану су одузете све територије освојене за последњих 80 година.
- 1954. - У Манили су САД, Филипини, Аустралија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, Велика Британија и Француска, основали SEATO пакт, замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања СССР-а. Престанком хладног рата тај пакт је изгубио значај.
- 1995. - Министри иностраних послова СР Југославије, Хрватске и Босне и Херцеговине прихватили су у Женеви мировни план за Босну, што је био увод у окончање најтежег сукоба на тлу Европе од Другог светског рата.
- 1997. - Најмање 150 људи погинуло је у близини западне обале Хаитија кад је потонуо претрпани ферибот „La Fierte Gonavienne“ (Понос Гонаве) који је пловио ка острву Гонава.
- 1999. - У експлозији подметнуте бомбе у стамбеној згради у Москви погинуле су 94 особе. У серији експлозија које су уследиле наредних дана у више градова у Русији погинуло је око 300 људи.
- 2000. - Током појачане репресије режима у Србији, полиција је у месту Владичин Хан брутално претукла седморицу студената активиста покрета „Отпор“ и нанела им тешке телесне повреде, након што их је привела у полицијску станицу због лепљења плаката са антирежимским садржајем.
- 2001. - Преко хиљаду људи, укључујући и Нелсона Манделу, окупило се на сахрани оца јужноафричког председника Табоа Мбекија. Гован Мбеки (91) је сахрањен међу обичним људима.
- 2002. - На светском првенству у кошарци у Индијанополису (САД) Југославија је по други пут постала првак света.
[уреди] Рођења
- 1157. - Ричард Лавље Срце, енглески краљ. († 1199.)
- 1799. - Јован Хаџић, српски писац, преводилац и политичар, познат и као Милош Светић.
- 1841. - Антоњин Дворжак, чешки композитор.
- 1878. - Алфред Жари, француски драматург и књижевник. († 1907.)
[уреди] Смрти
- 1645. - Франсиско Гомес де Кеведо и Виљегас, шпански писац.
- 1933. - Фејсал I од Ирака, први ирачки краљ
- 1949. - Рихард Штраус, немачки композитор и диригент.
[уреди] Празници и дани сећања
- 1731. - Бачки епископ Висарион Павловић отворио је у Новом Саду латинско-словенску школу, која је имала ранг ниже реалне гимназије. Школа је знатно допринела формирању првих нараштаја српске грађанске интелигенције у Војводини.
- 1991. - Македонци су се на референдуму изјаснили за суверену Републику Македонију, чиме је Македонија постала трећа од шест република СФР Југославије која је изабрала самосталност.