1. јул

Из пројекта Википедија

1. јул (1.7.) је 182. дан године по грегоријанском календару (183. у преступној години). До краја године има још 183 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

Јун - Јул - Авг.
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
26	27	28	29	30	1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31	1	2	3	4	5	6
календар за 2006 г. цела година

69. - Трупе у Египту прогласиле Веспазијана за деветог римског цара.
1569. - Створена је Лублинска унија којом су се ујединиле Литванија и Пољска. Деобом Пољске 1795. већи део Литваније припао је Русији.
1835. - У Пешти је штампан први број „Сербског народног листа“, илустрованог књижевног недељника Срба у Мађарској, који је покренуо публициста и уредник „Летописа“ Матице српске Теодор Павловић. Лист је с краћим прекидима излазио до 1848.
1867. - Онтарио, Квебек, Нова Шкотска и Њу Бранзвик прогласиле су федералну унију Канада, која је „Северно америчким законом“ британског парламента добила статус доминиона.
1887. - Почела је да ради прва астрономско-метеоролошка станица у Србији, коју је у својој кући на Врачару у Београду организовао професор Велике школе Милан Недељковић. Године 1902. он је почео да издаје и прву општу прогнозу времена.
1921. -
- На тајном састанку у Шангају основана је Комунистичка партија Кине, која је 1949. преузела власт у Кини.
- Први пут је примењена вакцина за заштиту деце од туберкулозе (БЦГ).
1942. - немачке трупе су у Другом светском рату, после осмомесечне опсаде, заузеле Севастопољ, најважнију руску црноморску луку на полуострву Крим.
1946. - САД су извршиле пробу атомске бомбе на атолу Бикини у Пацифику.
1960. - Гана је постала република, с првим председником Кваме Нкрумахом.
1962. - Афричка република Руанда и краљевина Бурунди су стекле независност, након што је Генерална скупштина УН у фебруару укинула надзор над ове две државе.
1966. - Одржан је „Брионски пленум“ Централног комитета Савеза комуниста Југославије, на којем су из руководства партије уклоњени Александар Ранковић, потпредседник СФР Југославије и Светислав Стефановић, савезни секретар за унутрашње послове, што је значило и уклањање са државних функција. Као личности одговорне за рад Службе државне безбедности они су оптужени за прислушкивање председника СФРЈ Јосипа Броза Тита и за шовинистичку политику према Албанцима на Косову.
1991. - На састанку у Прагу лидери источноевропских земаља укинули су војни савез Варшавски пакт, основан 1955.
1994. - Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат вратио се у Палестину, након 27-годишњег избеглиштва.
1997. - Хонг Конг је, након што је 150 година био под енглеском управом поново враћен под кинеску јурисдикцију, као њен специјални административни регион.
2000. -
- Након састанка шефова држава у Пјонгјангу (13-15. јуна) представници две Кореје потписали су споразум о спајању породица, које су због рата биле раздвојене скоро пола века.
- Пуштен је у саобраћај најдужи мост на свету који је повезао Шведску и Данску.
2001. - У Ацеху у Индонезији, пронађено је 27 измасакрираних тела. Током сепаратистичког рата побуњеника, чланова Покрета за ослобођење Ацеха, у том месту је од средине седамдесетих убијено преко 870 људи.
2002. -
- У Хагу је формално означен почетак рада Сталног међународног суда за ратне злочине, који оспоравају САД. Тај суд је основан 17. јула 1998. у Риму и до почетка рада Римски статут је ратификовало 86 држава, укључујући и СРЈ.
- 72 особе погинуле су у судару путничког и теретног авиона изнад јужне Немачке.
2003. - САД су укинуле војну помоћ за око 50 земаља, укључујући и Србију и Црну Гору. Те земље нису до одређеног рока, са Вашингтоном потписале билатерални споразум о неизручивању америчких држављана Међународном кривичном суду у Хагу.
2004. - НАСА-ина свемирска летелица Касини ушла је у Сатурнову орбиту након седмогодишњег путовања.

[уреди] Рођења

1646. - Готфрид Вилхелм Лајбниц, немачки филозоф, математичар, физичар и дипломата. († 1716.)
1804. - Жорж Санд, француска књижевница.
1872. - Луј Блерио, француски инжењер и пилот.
1894. - Исак Бабељ, руски књижевник. († 1940.)
1902. - Вилијам Вајлер, амерички филмски режисер.
1961. - Карл Луис, амерички атлетичар.
1967. - Бранко Зорко, хрватски атлетичар.