7. јун
Из пројекта Википедија
7. јун (7.6.) је 158. дан године по грегоријанском календару (159. у преступној години). До краја године има још 207 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
Мај - Јун - Јул | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
29 | 30 | 31 | 1 | 2 | 3 | 4 |
5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 1 | 2 |
календар за 2006 г. цела година |
- 1494. - Португалија и Шпанија потписале споразум у Тордесиљасу о подели Новог света. Границу одредио папа Александар VI да би спречио сукобе колонијалних сила. У XVII и XVIII веку у борбу за колоније умешали су се Енглези и Холанђани који нису поштовали папину поделу.
- 1523. - Након победе над Данцима, Густав Васа проглашен, као Густав I, краљем Шведске. Тиме је укинута Калмарска унија формирана 1397. између Шведске, Данске и Норвешке.
- 1861. - У америчком граду Њу Орлеансу изведена прва представа стриптиза.
- 1862. - САД и Велика Британија потписале споразум о сузбијању трговине робљем.
- 1905. - Норвешки парламент (Стортинг) донео одлуку о раскиду уније са Шведском и свргнуо с престола краља Оскара I који се противио тој одлуци. За новог краља изабран је дански принц Карл под називом Хакон VII.
- 1921. - Отворен први парламент Северне Ирске.
- 1929. - Поново успостављена Папска држава у Риму. Црквена држава престала је да постоји 1870. када је са градом Римом инкорпорирана у уједињену Италију.
- 1939. - Краљ Џорџ VI и краљица Елизабета дошли су у посету САД. То је била прва посета британског монарха овој земљи.
- 1942. - Окончана четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату; Почео је немачки напад на Севастопољ.
- 1948. - Председник Чехословачке Едуард Бенеш поднео оставку, не желећи да потпише нови устав према којем су комунисти преузели власт у земљи.
- 1971. - Совјетски васионски брод „Сојуз II“ спојио се у земљиној орбити са свемирском станицом „Саљут“.
- 1973. - Канцелар Западне Немачке Вили Брант допутовао је у Израел, у прву посету једног западнонемачког лидера овој земљи.
- 1974. - У Ивањици пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у Југославији за међуконтиненталне телефонске линије и ТВ програме.
- 1981. - Израелски авиони разорили ирачки нуклеарни реактор „Осирак“ близу Багдада.
- 1988. - У Бангладешу ислам проглашен државном религијом, а јаке полицијске снаге стављене су у стање приправности да би спречиле протесте противника ове одлуке.
- 1990. - Представнички дом америчког Конгреса изгласао забрану продаје компјутера и телекомуникационе опреме СССР-у док Москва не отпочне преговоре о независности Литваније.
- 1992. - Седам дана након последњег договора о прекиду ватре, борбе на босанско-херцеговачком ратишту су настављене. У Сарајеву су артиљеријски дуели трајали по двадест сати.
- 1996. - Војна хунта Мијанмара (бивша Бурма) донела је закон којим је онемогућила рад Националне лиге за демократију, главне опозиционе партије под вођством Аунг Сан Су Цхи, добитнице Нобелове награде за мир.
- 1998. - Јаке полицијске снаге Републике Србије растуриле су у Приштини протесте косовских Албанаца који су 57. дан узастопно протестовали против српских власти под мотом „Косово-највећи затвор на свету“.
- 1999. - У Индонезији одржани демократски парламентарни избори, први пут након 40 година.
- 2000. - У Коломбу, главном граду Шри Ланке погинуле 22 особе, међу којима и један министар, а око 600 је рањено када је бомбаш-самоубица активирао експлозив на прослави Дана ратних хероја у том граду.
- 2001. - Бивши аргентински председник Карлос Менем стављен је у кућни притвор, због наводне трговине оружјем. Шест месеци касније укинут му је притвор у недостатку доказа да је био на челу те илегалне трговине.
[уреди] Рођења
- 1502. - Уго Буонкомпањо, папа Гргур XIII.
- 1848. - Пол Гоген, француски постимпресионистички сликар.
- 1896. - Имре Нађ, мађарски државник.
- 1920. - Жорж Марше, француски политичар и публициста.
[уреди] Смрти
- 1329. - Роберт Брус, краљ Шкотске. (*1274.)
- 1848. - Висарион Григорјевич Бјелински, руски књижевни критичар и филозоф.
- 1935. - Сима Лозанић, први ректор Београдског универзитета
- 1935. - Иван Владимирович Мичурин, руски биолог.
- 1954. - Алан Тјуринг, британски математичар, логичар, криптограф. (*1912.)
- 1980. - Хенри Милер, aмерички писац. (*1891.)
- 2006. - Абу Мусаб ал-Заркави, јордански терорист (*1966.)
[уреди] Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави: