Лондон

Из пројекта Википедија

Лондон је највећи град и престоница Уједињеног Краљевства, други највећи град у Европи после Москве, са 7.172.091 становника по последњем попису, 2001. године. Лежи на обалама Темзе у југоисточној Енглеској. Захваљујући плими, иако удаљен 70 km од мора, развио се у велику луку (по промету четврта у свету), опремљену најсавременијим уређајима за пловидбу, утовар и истовар робе. Саобраћајно, трговачко, индустријско и културно средиште. Бројне културно-историјске знаменитости (Парламент, Тауер, Тауербриџ, катедрала Св. Павла, Вестминстерска опатија, Тејт галерије, Национална галерија, Британски музеј, Универзитет, Библиотека и др.). Банкарско средиште светског значаја и средиште знаменитих међународних догађаја. Седиште Комонвелта. Разноврсна индустрија (даје 25% укупних производа Вел. Британије).

Садржај 1 Историја 2 Подручје Лондона 3 Географија и клима 4 Управа 5 Демографија 6 Економија 7 Транспорт 8 Види још

[уреди] Историја

Град Londinium основали су Римљани око 50. године после Христа, и иако нема доказа о постојању насеља пре тога, верује се да назив потиче из периода пре доласка Римљана.
Лондон, престоница краљевства Есекса, највећи значај добија у доба Алфреда Великог. Год. 1191. добија самоуправу. Отада ће политички и економски значај Лондона непрестано расти, упркос огромном пожару 1666. У XIX в. прераста у светску метрополу у којој су склапани многобројни међународни уговори, одржаване бројне конференције. Тешко страдао од бомбардовања у Другом светском рату.

[уреди] Подручје Лондона

Будући да је подручје Лондона насељено већ око два миленијума тешко је прецизно дефинисати докле се он заправо протеже. Историјски центар Лондона је његов веома мали део који носи име Град Лондон (City of London). Административно говорећи, Град Лондон заправо и јесте град који чак има и сопствене полицијске снаге назависне од Метрополитан Полиције. Остатак Лондона је административно подељен у 32 општине (municipalities) од којих једна има статус града и то је Град Вестминстер (City of Westminster). Битно је нагласити да статус града додељује монарх, те да је ово више традиционална почаст него што је суштински исказ аутономије неке заједнице.

Конкретније, за географску дефиницију Лондона као града се често користи термин Шири Лондон. Шири Лондон је уједно и највиши административни степен лондонске аутономије и чини једну од 9 регија Енглеске.

Иако незванично, опште-прихваћена граница Ширег Лондона (који постаје синониман са Лондоном) је кружни М25 аутопут који са свих страна опкружује град.

Центар Лондона су први пут обележили Римљани Лондонским каменом. Узима се да је данашњи центар близу Charing Cross-a са координатама 51°30′{{{8}}} 0°8′{{{9}}}.

Интересантна је и чињеница да је Лондон, будући да Британија нема строг писани устав, заправо само de facto престоница јер то нигде није озваничено у строгој форми.

[уреди] Географија и клима

Географијом Лондона у највећој мери доминира река Темза. Историјски гледано, прва насеља у овом подручју настала су управо око Темзе да би се ширила и међусобно спајала. Будући да је Лондон релативно раван, са мањим бројем брда занемарљиве висине који нису ометали његов развој, Лондон је данас, грубо речено, кружног облика.

Сама Темза интензивно меандрира пролазећи кроз Лондон. Развитком града и изглед Темзе се мењао. Она је некад била плитка и знатно шира, често је плавила околно земљиште које је било претежно мочварних карактеристика. Међутим, интензивна регулација њеног тока изградњом насипа и брана је у великој мери изменила Темзу. Већина њених притока у подручју Лондона су данас подземне. Темза је и плимска река (захваљујући чему се Лондон и развио као велика лука) готово целом дужином њеног тока кроз Лондон, тачније од Кингстона на Темзи (Kingston upon Thames) па низводно. Варијације у нивоу реке су велике и достижу и пар метара. Лондон је пре изградње Баријере на Темзи (Thames Barrier) имао великих и честих проблема са поплавама. Њеном изградњом проблем је тренутно решен али се очекује да ће се у будућности јавити потреба за већом баријером низводније. Темза је пловна највећим делом свога тока кроз Лондон.

Лондон има умерену климу. Падавине су подједнако распоређене тако да месечна количина кише не варира превише у току године. Највеће количине падавина се излучују између октобра (57 mm) и децембра (57 mm) док је фебруар најсувљи месец (36 mm). У просеку, Лондон има 145 дана са падавинама у току године. Снег је реткост, кратко се задржава и покривач не прелази дубину од пар центиметара. Овоме доприноси и чињеница да Лондон има микроклиму због које је и до 5°C топлији од свог окружења. Температуре су умерене, ретко падају испод нуле/прелазе 30°C. Највиша температура забележена у Лондону је 38,1°C.

[уреди] Управа

Извршна власт у Лондону је подељена између Управе Ширег Лондона (ен. Greater London Authority) и општинских самоуправа.

Управа Ширег Лондона је одговарна за стратешко планирање, економски развој, полицију, противпожарну заштиту и транспорт на нивоу целог Ширег Лондона. На челу Управе налази се градоначелник који има извршну власт и широку слободу деловања. Бира се директно на изборима. Други део Управе чини Скупштина чија је улога претежно надзорна и консултативна. Скупштина има моћ да двотрећинском већином одбије градоначелников предлог буџета. Управа Ширег Лондона је новијег датума и основан је 2000. Заменио је ранији орган - Савет Ширег Лондона. Кен Ливингстон (ен. Ken Livingstone) је тренутни градоначелник и служи свој други мандат. Када је изабран по први пут (2000.) био је први директно изабрани градоначелник било ког града у УК.

Општинске самоуправе су задужене за све остале аспекте управљања. Изузетак је здравство којим се управља са националног нивоа. Општинских самоуправа има 32. Градом Лондон, који ужива традиционалан степен аутономије, управља Корпорација Лондона и Лорд градоначелник. У складу са тим, Град Лондон има сопствену полицију која није под контролом Управе Ширег Лондона односно није део Метрополитан Полиције.

За Лондон је британском Парламенту резервисано 74 посланичких места.

[уреди] Демографија

Популација Лондона се од оснивања града стално повећава. Овај тренд је био нарочито изражен за време и после индустријских револуција. Лондон је до 1925. године био град са најбројнијим становништвом да би га престигао Њујорк. Данашњих 7.429.200 становника (2004.) чине Лондон другим најнасељенијим градом Европе и првим ЕУ.

Становништво Лондона је веома разноврсно у расном, етничком и религијском погледу. Британија је била посебно отворена за имигранте у периоду после Другог светског рата и распада Британске Империје а већина имиграната се населила управо у Лондону. По попису из 2001. чак 22% становника је рођено ван подручја ЕУ. Степен асимилације је генерално велики.

На истом попису, 71% становништва чине белци, 11% црнци, 10% су азијског порекла, 3% мешаног порекла. Већинска религија је хришћанство (58,2%), следи га велики број атеиста (15,8%), затим муслимана (7,2%), хиндуиста (4,1%) и Јевреја (2,1%).

Ови подаци се, ипак, односе на 32 званичне општине Лондона заједно са Градом Лондон и не укључују ширу област града. Процене говоре да популација лондонског метрополитског подручја премашује цифру од 12 милиона људи.

[уреди] Економија

[уреди] Транспорт

Лондон има једну од највећих и најкомплекснијих саобраћајних мрежа на свету. Јавни транспорт је у надлежности Управе Ширег Лондона односно тела, чије руководство именује градоначелник, под називом Транспорт за Лондон (ен. Transport for London). Иако се јавни превоз константно унапређује често се наилази на проблеме. У склопу припрема за Олимпијске игре 2012. очекују се инвестиције од око 10,5 милијарди евра само у јавни превоз.

Окосницу поменутог система чини Лондонски метро (ен. London Underground) који је уједно најстарији светски метро. И поред тога, највећи број путника годишње превезе мрежа аутобуских линија које се користе углавном за краћа, локална путовања. Броји неколико стотитина линија и један од највећих светских возних паркова. Измештањем Луке Лондон са њене првобитне локације (Докландс (Докови) - ен. Docklands) велики део источног Лондона остао је отворен за развитак. У ту сврху изграњен је и систем лаког метроа - Докландска лака железница (ен. Docklands Light Railway). Лондон има и релативно малу трамвајску мрежу. Лондон има низ железничких станица од којих су 14 почетне и крајње за многе домаће и међународне линије. Британска железница је приватизована тако да сваку од станица опслужује генерално по један превозник са поласцима за тачно одређену регију. Многе од станица се налазе у најужем центру. Са Вотерлу Интернешнал станице полазе Еуростар возови за Француску и Белгију.

Транспорт личним возилима је у Лондону крајње непрактичан. Већина краћих путовања и путовања у центар се обавља јавним превозом. Лондон има релативно добро развијену путну мрежу, која, међутим, као и у сваком већем граду, има константних проблема са превеликим бројем возила и закрченошћу. Основни аутопут који опкружује Лондон је М25 аутопут који чини тзв. спољашњи прстен око Лондона. Два мања аутопута - Северни Кружни и Јужни Кружни - чине унутрашњи прстен. Мали број путева веће категорије продире и унутрашњост Лондона. Улазак у централни део Лондона се, како би се смањио број возила у центру, од 2003. године наплаћује 8 фунти по дану. Ова зона наплате се назива Congestion charge zone. 2007. ова зона ће бити проширена.

Лука Лондон је једна од највећих светских лука, мада се, после измештања, формално не налази у оквирима Ширег Лондона. Годишњи промет робе је 50 милиона тона.

У подручју Лондона налази се пет великих аеродрома. Хитроу (Heathrow - најпрометнији светски аеродром) и Гетвик (Gatwick) су велики међународни аеродроми док се Лутон (Luton) и Стенстед (Stansted) користе углавном за краће регионалне летове. Лондон Сити аеродром (London City) је најмањи и налази се најцентралније. Окренут је углавном пословним корисницима и власницима приватних летелица.

[уреди] Види још

• Лондонски уговор o миру
• Лондонски метро

Координате: 51° 30′ СГ Ш, 0° 8′ ЗГД