18. век

Из пројекта Википедија

Векови:	17. век - 18. век - 19. век
Деценије:	1700е 1710е 1720е 1730е 1740е 1750е 1760е 1770е 1780е 1790е
	1690е 1690. 1691. 1692. 1693. 1694. 1695. 1696. 1697. 1698. 1699. 1700е 1700. 1701. 1702. 1703. 1704. 1705. 1706. 1707. 1708. 1709. 1710е 1710. 1711. 1712. 1713. 1714. 1715. 1716. 1717. 1718. 1719. 1720е 1720. 1721. 1722. 1723. 1724. 1725. 1726. 1727. 1728. 1729. 1730е 1730. 1731. 1732. 1733. 1734. 1735. 1736. 1737. 1738. 1739. 1740е 1740. 1741. 1742. 1743. 1744. 1745. 1746. 1747. 1748. 1749. 1750е 1750. 1751. 1752. 1753. 1754. 1755. 1756. 1757. 1758. 1759. 1760е 1760. 1761. 1762. 1763. 1764. 1765. 1766. 1767. 1768. 1769. 1770е 1770. 1771. 1772. 1773. 1774. 1775. 1776. 1777. 1778. 1779. 1780е 1780. 1781. 1782. 1783. 1784. 1785. 1786. 1787. 1788. 1789. 1790е 1790. 1791. 1792. 1793. 1794. 1795. 1796. 1797. 1798. 1799. 1800е 1800. 1801. 1802. 1803. 1804. 1805. 1806. 1807. 1808. 1809.

18. век је почео 1. јануара 1701. и завршио се 31. децембра 1800.

Садржај 1 Догађаји 1.1 1700е 1.2 1710е 1.3 1720е 1.4 1730е 1.5 1740е 1.6 1750е 1.7 1760е 1.8 1770е 1.9 1780е 1.10 1790е 2 Значајне личности 3 Изуми и открића

[уреди] Догађаји

[уреди] 1700е

• 1701.-1714.: Рат за Шпанско наследство.
• 1703.: Петар Велики основао Санкт Петербург. До 1918. бива престоница Русије.
• 1707.: Након спајања Шкотског и Енглеског парламента настаје Краљевина Велика Британија.

[уреди] 1710е

• 1715.: Након смрти краља Луј XIV Француска на ивици пропасти.
• 1718.: Французи основали Њу Орлеанс у Северној Америци.

[уреди] 1720е

• 1721.: Роберт Волпол постаје први министар Велике Британије (de facto).
• 1721.: Потписан Ништадатски мир, окончан Велики северни рат.
• 1722.-1723.: Руско-персијски рат.
• 1722.: Афганистанци заузели Иран.
• 1722.: Умире Канђи кинески владар.

[уреди] 1730е

• 1733.-1738.: Рат за Пољско наследство.

[уреди] 1740е

• 1740.: Фридрих II крунисан за краља Пруске.
• 1740.: 1748. - Рат за Аустријско наследство.
• 1741.: Руси се селе на Алеутска острва.

[уреди] 1750е

• 1750.: Врхунац Малог леденог доба.
• 1755.: Лисабонски земљотрес.
• 1756.: 1763. - Седмогодишњи рат.
• 1757.: Битка за Пласеј означава почетак Британске владавине у Индији.

[уреди] 1760е

• 1760.: Џорџ III постаје краљ Британије.
• 1762.-1796.: Катарина Велика влада Русијом.
• 1768.: Гурке заузели Непал.
• 1768.-1774.: Руско-турски рат.
• 1769.: Шпански мисионари основали своју прву, од 21, мисије у Калифорнији.

[уреди] 1770е

• 1772.-1795.: Подела Пољске, крај Пољско-Литванског комонвелта, и брисање Пољске са мапа за 123 године.
• 1775.-1783.: Рат за независност САД-а.

[уреди] 1780е

• 1785.-95.: Севернозападни индијански рат између САД-а и америчких домородаца.
• 1787.: Ослобођени робови из Лондона основали Фритаун.
• 1788.: Прво европско насељено место основано у Аустралији у Сиднеју.
• 1789.: Џорџ Вашингтон изабран за председника САД-а. Служи до 1797.
• 1789.-99.: Француска револуција

[уреди] 1790е

• 1791.: Јеврејска еманципација у Француској.
• 1791.-1804.: Хаићанска револуција
• 1792.-1815.: Велики француски рат почиње као Француски револицонарни рат што доводи до Наполеонских ратова.
• 1793.: Горња Канада забрањује ропство.
• 1795.: Мадридским миром између САД и Шпаније територију Мисисипи постаје део Сједињених Држава.
• 1796.: Британци избацили Холанђане из Цејлона.
• 1797.: Инвазијом Наполеона и делењем Млетачке Републике долази до краја хиљадугодишње независности Млетачке Републике.
• 1799.: Наполеон изводи пуч и постаје диктатор Француске..

[уреди] Значајне личности

• Марија Гаетања Ањези, италијанска математичарка и лингвистичарка
• Жан ле Рон д Аламбер, француски математичар, физичар и енциклопедиста
• Ана Велика, братанска владарка
• Марија Антоанета, француска краљица
• Аурангзеб, монголски владар
• Јохан Себастијан Бах, немачки композитор
• Џорџ Беркли, ирски филозоф
• Пјер Бомарше, француски писац
• Џереми Бентам, енглески реформатор
• Данијел Бернули, швајцарски математичар и физичар
• Вилијем Блејк, енглески уметник и поетичар
• Франсуа Буше, француски сликар
• Едмунд Бурк, британски филозоф
• Роберт Бернс, шкотски песник
• Катарина Велика, руска царица
• Алексис Клод Клеро, француски математичар
• Џејмс Кук, британски навигатор
• Франсоа Куперен, француски композитор
• Дени Дидро, француски писац и филозоф
• Леонард Ојлер, швајцарски математичар
• Жан Оноре Фрагонар, француски сликар
• Бенџамин Френклин, амерички научник и државник
• Фридрих II, пруски монарх
• Карл Фридрих Гаус, немачки математичар и астроном
• Џорџ III, британски монарх
• Кристоф Вилибалд Глук, немачки композитор
• Јохан Волфганг фон Гете, немачки писац
• Георг Фридрих Хендл, немачки композитор
• Александар Хамилтон, амерички државник
• Јозеф Хајдн, аустријски композитор
• Вилијам Хогарт, енглески сликар
• Дејвид Хјум, шкотски филозоф
• Томас Џеферсон, амерички државник
• Самјуел Џонсон, британски писац и књижевник критичар
• Имануел Кант, немачки филозоф
• Жозеф Луе Лагранж, италијанско-француски математичар и физичар
• Пјер Симон Лаплас, француски физичар и математичар
• Михаил Ломоносов, руски научник
• Антоан Лавоазје, француски хемичар
• Адриен Мари Лежандр, француски математичар
• Луј XV, француски монарх
• Луј XVI, француски монарх
• Жејмс Мадисон, амерички државник
• Марија Терезија, аустријска владарка
• Мичикиниква, ратни лидер
• Оноре Мирабо, француски писац и политичар
• Волфганг Амадеус Моцарт, аустријски композитор
• Надир Шах, прерсијски краљ
• Томас Пејн, британски интелектуалац
• Папа Пије VI, римски папа
• Александр Поп, британски песник
• Ференц II Ракоци, принц Мађарске и Трансилваније
• Џошуа Рејнолдс, британски сликар
• Максимилијан Робеспјер, француски диктатор
• Жан Жак Русо, француски писац и филозоф
• Доменико Скарлати, италијански композитор
• Фридрих Шилер, немачки филозоф
• Адам Смит, шкотски економиста и филозоф
• Лоренс Стерн, британски писац
• Александар Васиљевич Суворов, руски војни вођа
• Џонатан Свифт, англо-ирски сатиричар
• Франсоа Доминик Тусен Лувертур, хаићански револуционарни вођа
• Антонио Вивалди, италијански композитор
• Волтер, француски писац и филозоф
• Роберт Валполе, британски премијер
• Џорџ Вашингтон, амерички генерал и први предсеник
• Џејмс Ват, шкотски научник и изумитељ
• Антуан Вато, француски сликар
• Џон Весли, британски оснивач методизма
• Вилијам Пит, британски премијер

[уреди] Изуми и открића

• 1709.: Први пијано, направио га Бартоломео Кристофори.
• око 1710.: Парну машину изумео Томас Њукомен.
• око 1730.: Секстант, навигациони апарат. Направио га је Џон Хадли у Енглеској и Томас Годфри у Америци.
• 1736.: Европљани пронашли гумицу.
• око 1740.: Бенџамин Хантсман пронашао модеран челик.
• 1741.: Витус Беринг открио Аљаску.
• 1751. - 1785.: Француска енциклопедија
• 1755.: Самјуел Џонсон написао енглески речник.
• 1761.: Проблем географске дужине коначно решио Џејмс Харисон са четвртим хронометром.
• 1768. - 1779.: Џејмс Кук нацртао границе Пацифика и открио многа Пацифичка острва.
• 1779.: Фотосинтезу открио холанђанин Јан Игенгаус.
• 1799.: Розетски камен откриле Наполеонове трупе.