20. мај

Из пројекта Википедија

20. мај (20.5.) је 140. дан године по грегоријанском календару (141. у преступној години). До краја године има још 225 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

Апр. - Мај - Јун
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31	1	2	3	4
календар за 2006 г. цела година

1347. - Римски народни трибун Кола ди Риенцо прогласио Римску Републику протеравши властелу из града. Већ наредне године Риенцо је био писиљен да напусти Рим. Његов лик инспирисао је Рихарда Вагнера за оперу „Риенцо“.
1349. - Донет Душанов законик, којим су утврђена општа начела уређења српске државе.
1498. - Португалски морепловац Васко да Гама стигао у луку Каликат, на југозападу Индије, откривши нови морски пут око Рта добре наде.
1867. - Британска краљица Викторија положила је у Лондону камен темељац за Ројал Алберт хол.
1882. - У Бечу потписан уговор о Тројном савезу Немачке, Аустро-Угарске и Италије.
1902. - Америчке трупе напустиле су Кубу након што је у тој земљи успостављена републиканска власт. Први председник републике био је Томас Естрада Палма.
1922. - Најмање 90 људи је погинуло када је британски брод „Египат“ потонуо након судара у густој магли с француским бродом „Сена“. Брод је носио и злато и сребро у вредности од милион фунти.
1927. - Потписивањем мировног споразума у Џеди с краљем Ибн Саудом, Велика Британија признала независност Саудијске Арабије.
1941. -
- Италија је у Другом светском рату анектирала Боку Которску са делом дубровачког котара и назвала је Покрајина Бока Которска.
- Почела је Битка за Крит.
1956. - Американци извршили прву експлозију хидрогенске бомбе бачене из авиона изнад пацифичког острва Бикини.
1980. - У Квебеку, на референдуму о независности од Канаде, 60 одсто бирача гласало је против отцепљења.
1985. - Филм „Отац на службеном путу“ југословенског режисера Емира Кустурице освојио је „Златну палму“ на 38. међународном фестивалу у Кану.
1989. -Скупштина Србије донела одлуку о расписивању зајма за привредни препород Србије. Зајам никада није враћен зајмодавцима, а српска привреда је у наредној деценији доживела колапс.
1995. - Заирска влада је успоставила карантин у региону погођеном смртоносним ебола вирусом.
1997. - Турска војска саопштила да је убила 1.300 Курда у једноненедељној офанзиви унутар северног Ирака.
1999. - Ваздушни напади НАТО-а су у Београду за последицу имали разрушену болницу, погинула три пацијента и неколико оштећених амбасадорских резиденција.
2000. -
- На донаторској конференцији за Босну и Херцеговину одржаној у седишту ЕУ у Бриселу прикупљено 850 милиона долара. За обнову те бивше југословенске републике након трогодишњег рата (1992-95), укупно је прикупљено 5,1 милијарда долара.
- Тајван инаугурисао председника Чен Схуи-биана, што је по први пут у кинеској историји да демократски изабран опозициони лидер полаже заклетву као лидер државе.
2002. Источни Тимор званчно прогласио независност, након више од четири и по века стране доминације и 32 месеца власти администрације УН.
2003. Бивши пилот Југословенске народне армије Емир Шишић осуђен у Риму на доживотну робију, због погибије петорице дипломата, од којих су четворица били италијански држављани. Шишић је у јануару 1992. на подручју Хрватске оборио хеликоптер Европске заједнице, који је непријављен летео у зони ратних дејстава. Апелациони суд преиначио је ту казну на 15 година затвора, што је касније потврдио и Касациони суд у Риму.

[уреди] Рођења

1901. - Макс Еве, холандски шахиста и светски шампион у шаху († 1981.)
1799. - Оноре де Балзак, француски писац.
1806. - Џон Стјуарт Мил, енглески филозоф и економиста.
1811. - Алфред Домет, енглески песник, новозеландски политичар († 1887.)
1817. - Шарл Дадан, француско-амерички пчелар († 1902.)
1860. - Едуард Бухнер, немачки хемичар, добитник Нобелове награде
1881. - Владислав Сикорски, пољски генерал и политичар.
1883. - Фејсал I од Ирака, први ирачки краљ
1915. - Моше Дајан, израелски генерал и политичар.

[уреди] Смрти

1506. - Кристифор Колумбо, италијански морепловац.
1834. - маркиз Лафајет, француски генерал и државник.
1920. - Венустијано Каранса, мексички председник
1958. - Ђуро Салај, оснивач КПЈ и први председник Јединствених синдиката Југославије.