Грегор Мендел
Из пројекта Википедија
Мендел, Грегор (22. јул 1822. – 6. јануар 1884.) је био чешки свештеник, биолог, ботаничар и математичар који се сматра зачетником класичне генетике. Рођен је 22. јула 1822.г. у селу Хајзендорф (сада Хиноис), Северној Моравији, тадашња Аустрији, а данашња Чешка, као Јохан, а име Грегор узима поставши аугустински фратар. Гимназију је похађао у Тропау, а студије на Филозофском институту у Олмицу. Због очеве болести и недостатка новца приморан је да 1843. г. постане фратар, па теолошку школу завршава у Брину (данашње Брно).
Дипломирао је математику 1850. г. и покушао да се упише на природне науке (биологију), али није положио испит! Без обзира на ову иронију судбине, постао је познат управо у тој науци, а знање математике и одлично баратање бројкама му је у томе помогло. Врло успешно је повезао ове две науке и створио, а и не знајући да је то урадио, генетику.
Иако није успео да положи испит за упис на студије биологије ипак доспева, захваљујући разумевању старешине самостана, у Беч где изучава зоологију, ботанику, физику, хемију и математику. Враћа се у Брно 1854. г. где предаје на Високој техничкој школи. После више неуспешних покушаја 1856. г. одустаје у намери да положи државни тест за учитеља. По неким подацима се сматра да га је у томе спречила болест.
Експерименте на баштенском грашку започиње 1856. г. да би 1865.г. резултате тих експеримената саопштио на заседању Природно-историјског научног друштва у Брну, а идуће ,1866, објавио свој рад Експерименти са биљним хибридима (Experiments with Plant Hybrids) у зборнику истог друштва. Копију свог рада шаље тадашњем познатом аустријском ботаничару К. В. Негелију (Karl Wilhelm von Nägeli). Негели не препознаје генијалност и значај овог рада, па Мендел, што из разочарења, а што и притиснут обавезама самостанског старешине, престаје са својим експериментима.
Мендел је на изучавању законитости наслеђивања читавог низа особина радио пуних осам година. Да би изабрао особине које се алтернативно испољавају, проучавао је 34 различите особине и од њих одабрао 22 за даље експериментисање. Резултате је саопштио за 7 особина чији је преглед приказан у наредној табели:
| особина | Резултат у F2 генерацији | Бројчани однос |
|---|---|---|
| облик семена | 5474 округлих : 1850 набораних | 2,96 : 1 |
| боја котиледона | 6022 жута : 2001 зелена | 3,01 : 1 |
| боја семењаче | 705 сиво-смеђа : 224 бела | 3,15 : 1 |
| облик махуне | 882 набубреле : 299 са сужењима | 2,95 : 1 |
| боја махуне | 482 зелених : 152 жутих | 2,82 : 1 |
| положај цвета | 651 аксијалан : 207 терминалан | 3,14 : 1 |
| висина стабљике | 787 високих : 277 ниских | 2,84 : 1 |
| укупно | 14 889 доминантних : 5010 рецесивних | 2,98 : 1 |
Врхунац у каријери постиже 1868. г. избором за старешину самостана и на том месту остаје до смрти, непризнат од стране научника тога доба и потпуно непознат за јавност. Његови радови и генијално изведени закључци били су далеко испред нивоа науке тог времена да би тек почетком 20. века били поново откривени и постали основа савремене генетике. Три научника 1900. г, Де Фриз (Холандија), Коренс (Немачка) и Чермарк (Аустрија), независно један од другог, случајно проналазе Менделов рад и увиђају да је он већ формулисао основне законе наслеђивања.
Тек 16 година после Менделове смрти, његов рад добија признање, а његови закључци име које им са правом припада:
Први и Други Менделов закон наслеђивања.
[уреди] Литература
- Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
- Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, Научна књига, Београд
- Ридли, М: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001.
- Prentis S: Биотехнологија, Школска књига, Загреб, 1991.
- Думановић, Ј, Маринковић, Д, Денић, М: Генетички речник, Београд, 1985.
- Јанковић, М: Биологија са елементима бионике, ЗУНС, Београд, 1971.
