Август
Из пројекта Википедија
| јул - август - септембар | ||||||
| по | ут | ср | че | пе | су | не |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
| 2005 - 2006 - 2007 | ||||||
Август је осми месец у години и има 31 дан.
Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара.
По Црквеном рачунању циклуса времена је последњи или дванаести месец.
Садржај |
[уреди] Порекло речи или етимологија
Август је добио име од латинског (Augustus). Од реформе Римског календара, “секстилис“ (шести месец) назван је по имену првог Римског императора Октавијана Августа. Он је додао по један дан месецу августу (узевши од фебруара) и месецу који носи име Јулија Цезара (јули).
Октавијан је 27. године пре нове ере узео назив augustus што значи узвишени и тај назив је додељиван само боговима. Титула коју је Диоклецијан узео значила је исто и истовремено означавала врховног господара у Царству. Наравно било је два августа - Диоклецијан на истоку и Максимијан на западу. Обојица су имала по једног заменика који су носили титулу цезар, и који су представљали наследнике августима. На тај начин, Диоклецијан је у Царству увео тетрархију - владавину четворице.
Август се код Срба, као и код неких словенских народа се назива још и ГОСПОЂИНСКИ МЕСЕЦ, КОЛОВОЗ, и ГУМНИК као и у старосрпском.
На старословенском, староруском и српском ЗАРЕВ, а на белоруском ЖНИВЕН. На украјинском и чешком СЕРПЕН слично пољском СИЕРПИЕН и на словеначком ВЕЛИКИ СРПАН. Код Хрвата се назива КОЛОВОЗ.
[уреди] Календар за Србе сва три закона
[уреди] Хришћански празници
- Велики празници или црвено слово
- Свети пророк Илија - Илиндан
- Преображење господње
- успеније Пресвете Богородице - Велика Госпојина
- Србљак
- Житије Светих за август
