13. јул
Из пројекта Википедија
13. јул (13.7.) је 194. дан године по грегоријанском календару (195. у преступној години). До краја године има још 171 дан.
Садржај |
[уреди] Догађаји
Јун - Јул - Авг. | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 1 | 2 |
3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
31 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 |
календар за 2006 г. цела година |
- 1822. - Код Термопила грчка војска победила турску војску у рату за независност Грчке.
- 1837. - У Бакингамску палату палату у Лондону уселила се Викторија I, као први британски монарх.
- 1878. - Завршен је Берлински конгрес. На њему су европске силе (Немачка, Аустро-Угарска, Русија, Енглеска и Француска) успоставиле нови однос снага на Балкану. На конгресу је ревидиран Санстефански мировни уговор закључен између Русије и Турске 3. марта. Србија и Црна Гора стекле су међународно признање и знатно прошириле своје територије. Аустро-Угарска је добила право да окупира Босну и Херцеговину.
- 1919. - Британски дирижабл R34 слетео у Норфлок чиме је постао прва летелица која је прелетела Атлантски океан, од Велике Британије до Сједињених Америчких Држава. Путовање је трајало 182 часа ефективног лета.
- 1930. - У Монтевидеу, главном граду Уругваја почело је прво светског фудбалско првенство. На њему је учествовало 13 тимова, а тим Краљевине Југославије освојио треће место, пошто је још у првом колу победио тим Бразила, а у полуфиналу изгубио од домаћина, екипе Уругваја. „Мало финале“ се тада није играло.
- 1941. - У Црној Гори подигнут устанак против окупатора италијанских фашиста.
- 1943. - Кључна фаза Курске битке у Другом светском рату окончана је победом совјетске војске. У бици је учествовало око 6.000 тенкова. Немачка војска је изгубила око 2.900 тенкова. Погинуло је и повређено најмање 230.000 војника.
- 1944. - Почела је совјетска офанзива на Прибалтик у Другом светском рату. Црвена армија заузела је град Виљнус у Литванији.
- 1975. - Лансиран је амерички свемирски брод „Аполо“ из Кејп Канаверала у Флориди. Овај свемирски брод учествовао је у првој совјетско-америчкој мисији у свемиру.
- 1977. - Њујорк због нестанка струје остао у потпуном мраку. Полиција је ухапсила око 3.000 пљачкаша.
- 1985. -
- Рок концерти под називом „Live Aid“ у организацији певача и хуманитарног радника Боба Гелдофа одржани напоредо у Лондону и Филаделфији. Преко 60 милиона долара је било прикупљено. Телевизијски пренос концерта је пратило око 1,5 милијарда гледалаца широм света.
- Совјетски скакач мотком Сергеј Бубка први пут у историји тог спорта прескочио шест метара у Паризу, чиме је постигао и светски рекорд.
- 1992. - Јицак Рабин преузео дужност премијера Израела и рекао да је спреман посетити престонице арапских земаља ради постизања мира на Блиском истоку.
- 1995. - На Цетињу проглашена аутокефална Црногорска православна црква, коју досад није признала ниједна православна црква на свету. Свечаности је присуствовало око 300 верника.
- 1996. - У Берлину је одржан фестивал под називом „Love Parade“. На улицама Берлина уз техно музику играло је око 500.000 људи. Био је то највећи јавни скуп у том граду после Другог светског рата.
- 1999. - У центру Техерана више хиљада иранских студената сукобило се с полицијом због одлуке власти да забрани све митинге и незванична окупљања.
- 2000. - На Косову и Метохији полиција Уједињених нација саопштила је да се током првих шест месеци 2000. године у региону догодило преко 1.900 инцидената; да је убијено 19 особа и да је извршено низ напада, отмица, силовања и подметања пожара.
- 2001. -
- Генерал Первез Мушараф, пакистански председник, стигао у Индију на самит посвећен смиривању односа Пакистана и Индије.
- Ли Шаомин, кинеско-амерички научник, осуђен у Кини због шпијунирања у корист Тајвана. Кинеске власти наредиле његову депортацију. Сједињене Америчке Државе су затражиле од Кине да реши и случајеве пет затворених научника, такође америчких држављана.
[уреди] Рођења
- 100. пне. - Гај Јулије Цезар, римски император.
- 1842. - Милован Павловић, српски ђенерал, управник Војне академије; министар војске. (†29. мај 1903.).
- 1942. - Харисон Форд - амерички глумац.
[уреди] Смрти
- 1024. - Хенрик II Свети, немачки краљ и Свети Римски Цар (*972.)
- 1793. - Жан Пол Мара, убила Шарлот Корде, која је четири дана касније погубљена на гиљотини.
- 1817. - Карађорђе Петровић, вођа српског устанка против Турака, родоначелник династије Карађорђевић. (*1768?)
- 1896. - Фридрих Кекуле, немачки хемичар.
- 1951. - Арнолд Шенберг, аустријски композитор.
- 1954. - Фрида Кало, мексичка сликарка.
[уреди] Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави: