Француска

Из пројекта Википедија

Координате: 42°-51° СГ Ш, 5° ЗГД - 8° ИГД Република Француска (службено République française, скраћено La France) је демократска држава Западне Европе. Граничи се са Белгијом, Луксембургом, Немачком, Швајцарском, Италијом, Монаком, Шпанијом и Андором и има излаз на Атлантски океан и Средоземно море.

Француској припадају и прекоморске територије, од којих Гвaделуп, Мартиник, Гијана (у Америци), и Реунион (у Индијском океану) представљају пуноправни део француске републике. Преко ових ван-европских територија, Француска се граничи и са Бразилом, Суринамом и Холандским Антилима.

Француска је чланица Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и оснивач Европске економске заједнице, данашње Европске уније.

Садржај 1 Географија 2 Становништво 2.1 Етничке групе 3 Религија 4 Језици 5 Историја 6 Политика 6.1 Школство 7 Медији 8 Види још 9 Спољашње везе

[уреди] Географија

Француска има површину од 543.965 km². На северу и западу су претежно равнице и блага узвишења, а остали део земље је брдовит. Најважније планине су Пиринеји на југозападу и Централни масиви и Алпи на југу. Највиши врх Француске, истовремено и Европе, је Мон Блан (4.808 м).

Због специфичног изгледа географске мапе, Француску популарно називају „шестоугао“ или „хексагон“ (фр: l'Hexagone).

[уреди] Становништво

Највећи и најважнији градови су Париз (регија Паришка регија) са око 12 милиона становника, затим Марсеј, Лил и Лион који имају око милион становника.

• Види још: Списак градова у Француској

По процени од 1. јануара 2004. број становника укључујући и прекоморске области износи око 61,9 милиона. По броју становника Француска заузима друго место у Европској Унији (после Немачке) и чини 13 % становништва ове организације.

Године 2003. родило се 792.600, а умрло 560.300 људи. Када је 2004. вршен попис 16,2 % становништва је било старије од 65 и 25,3 % млађе од 20 година, док је 1994. 14,6 % становништва било изнад 65 и 26,7 % испод 20 година.

У 2003. години склопљено је 280.300 бракова, што је 6000 мање него 2002. У просеку мушкарци су имали 30,4, а жене 28,3 године. Мушкарци у Француској живе у просеку 76,7, а жене 83,8 година.

[уреди] Етничке групе

• Французи
• Бретонци
• Баски
• Италијани (искључиво са Корзике)
• Немци (у Алзасу)
• Фламанци
• Арапа (4,5 милиона)
• Окситанци
• Каталонци
• Јевреји
• Португалци
• остале етничке групе из Источне Европе и Африке

[уреди] Религија

Француска званично не пописује становништво по вероисповести, тако да нема званичних података. У Француској је законом регулисано признавање религијских заједница и забрањивање рада непризнатих због погубних деловања. Тако је званично признато: хришћанство (римокатолици, протестанти и православни), ислам и јудаизам. Остале групације се сматрају недозвољеним али се забрањеује рад само онима које су испуниле „10 услова“.

Незванично у Француској 85 % становништва припада римокатоличкој цркви (око 51 милион од којих су тек 7 % активни верници), око 8 % су муслиманске вероисповести (око 4,8 милиона). У мањини се налазе припадници протестантске и јеврејске заједнице и они чине 3 % становништва, док 2 % људи чине друге вероисповести, а 2 % људи чине атеисти. Према испитивањима по узорку института ЦСА, 2004. године над узорком од 18 068 француза се изјанило: 64,3 % као римокатолици, а 27 % као неверујући. Испитивање које је извршио ИФОП 2004. године даје податак да се 44 % људи изјаснило да не верује у Бога.

[уреди] Језици

Поред службеног језика, француског, постоје још многе друге мање групе језика, а то су: бретонски, немачки (неки дијалекти), фламански (на граници са Белгијом), баскијски (у централним и источним Пиринејима), каталонски, окситански, италијански ...

[уреди] Историја

Савремена Француска има приближно исту површину као регија Галија у којој су у давној прошлости живели древни келтски народ Гали. Римски цар Јулије Цезар је покорио Гале у првом веку п.н.е, а они су усвојили латински језик и културу. Од латинског ће се временом развити француски језик. Од другог до петог века нове ере становници Галије су прихватили хришћанство.

У 4. веку, источну Галију су преплавила германска племена, углавном Франци. Посебна држава Француска постаје поделом Франачког царства Уговором из Вердена 843. Тада је Каролиншко царство подељено на 3 дела, при чему Француској одговара западни део.

На престолу Француске су се смењивале династије Капета, Валоа и Бурбони, које су све радиле на уједињавању и ширењу краљевине. Француска монархија је достигла врхунац у 17. веку током владавине Луја XIV. У ово време Француска је имала најбројније становништво у Европи и била најзначајнији фактор у европској политици, економији и култури.

Током Француске револуције 1789. срушено је скоро 1.200 година монархије. Тада је почео период нестабилности у коме су се смењивале републиканске, наполеонско-империјалне и монархистичке форме управљања државом. Од пада Наполеона III, године 1870, Француска је република.

У Првом и Другом светском рату Француска је била главни противник Немачке. Након Другог светског рата изгубила је велике колоније, Вијетнам и Алжир. Од 1958. (пета република), председник Француске има јаке надлежности у области извршне власти. У процесу уједињења Европе, Француска је са Немачком играла централну улогу.

[уреди] Политика

Француска је демократска република на челу са председником, кога бира народ. Парламент се састоји из Народне скупштине (Assemblée Nationale) која броји 578 чланова и Сената сачињеног од 331 особе.

[уреди] Школство

Као и у скоро свим осталим европским земљама школовање је обавезно. Деца могу похађати наставу у школама, код куће или учити самостално. За сада има око 10.000 деце и младих која не похађају ни један од наведених видова наставе. Школство Француске подељено је на предшколско (Maternelle), основну школу (école élémentaire), остале школе (collège, lycée), средњу школу и факултет.

[уреди] Медији

Најважнији француски штампани медији су дневне новине. Најпознатије су: Le Monde и Libération (око 500.000 примерака), Le Figaro (конзервативне, 450.000 примерака), Les Echos и La Tribune (привредне, између 125.000 и 180.000 примерака), L'Humanité (74.000 примерака), La Croix (католичке, 114.000 примерака), L'Equipe (спортске, 485.000 примерака), France soir.

Најважније недељни магазини су: Le Nouvel Observateur , (400.000 примерака), L'Express (400.000 примерака), Le Point (400.000 примерака), L'événement du Jeudi. Такође су познати регионалне новине Ouest Francе.

Најважнији ТВ медији су: TF1, France 2, France 3, Canal Plus, France 5/Arte, M6.

[уреди] Види још

• Француски владари

[уреди] Спољашње везе

• France - Directory in English