22. јул
Из пројекта Википедија
22. јул (22.7.) је 203. дан године по грегоријанском календару (204. у преступној години). До краја године има још 162 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
| Јун - Јул - Авг. | ||||||
| По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 1 | 2 |
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 |
| календар за 2006 г. цела година |
||||||
- 1456. - Хришћанска војска под командом угарског војсковође Јаноша Хуњадија победила турске снаге које су опколиле Београд. У српским народним песмама Хуњади, који је током борби умро у Земуну, спомиње се као Сибињанин Јанко.
- 1739. - Турска војска у бици код Гроцке победила Аустријанце и приморала их да напусте Србију и Београд. Београдским миром 18. септембра Београд и територије северно од Западне Мораве после 21 године поново припали Отоманском царству.
- 1812. - У бици код Саламанке, у Шпанији, Британци под командом војводе од Велингтона поразили Наполеонову војску којом је командовао маршал Огист Мармон.
- 1933. - Амерички пилот Вили Пост први сам облетео Земљу. Лет трајао седам дана, 18 часова и 49 минута.
- 1934. - Америчког пљачкаша банака и убицу, „државног непријатеља број један“ Џона Дилинџера, у Чикагу, после 13 месеци потере, убили агенти ФБИ.
- 1943. - Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле италијански град Палермо, на острву Сицилија.
- 1944. - У Лублину у Другом светском рату група пољских политичара, послата из СССР, формирала Комитет народног ослобођења, који је Москва признала као привремену пољску владу насупрот избегличкој влади у Лондону.
- 1972. - Совјетска космичка сонда „Венера 8“ спустила се на површину Венере са које је 10 минута, пре него што су изгорели инструменти, емитовала податке.
- 1981. - Турски терориста Мехмет Али Агџа осуђен на доживотну робију због атентата на папу Јована Павла II 13. маја. После 20 година пуштен из затвора и у јуну 2000. предат Турској.
- 1988. - У екплозији аутомобила-бомбе у близини сиријске војне базе у западном Бејруту погинуло седам, а повређено 48 особа.
- 1991. - Председништво СФРЈ издало наредбу о разоружавању и демобилизацији свих илегалних војних формација у Хрватској.
- 1992. - Највећи колумбијски кријумчар дроге Пабло Ескобар побегао из затвора.
- 1994. - Позивајући се на економску кризу председник Рафаел Калдера суспендовао уставна права у Венецуели.
- 1996. - Испуштањем пакета с храном из авиона Уједињене нације почеле програм хуманитарне помоћи за око 700.000 људи у јужном Судану, којима је запретила смрт од глади.
- 1997. - Италијански суд осудио нацистичког Ш-официра Ериха Прибкеа на пет година затвора за злочине почињене у Италији за време Другог светског рата.
- 2001. - Почеле припреме професионалних ронилаца за извлачење нуклеарне подморнице „Курск“, која је у августу 2000, током вежби у Баренцовом мору, потонула на дубину од 107 метара, а свих 118 чланова посаде погинуло.
[уреди] Рођења
- 356. пне. - Александар III Велики, македонски краљ.
- 1784. - Фридрих Вилхелм Бесел, немачки астроном и математичар.
- 1888. - Селман Ејбрахам Ваксман, амерички микробиолог пореклом из Украјине, добитник Нобелове награде за медицину 1952.
- 1894. - Оскар Марија Граф, немачки књижевник († 1967.)
- 1898. - Александер Стерлинг Калдер, амерички вајар.
[уреди] Смрти
- 1461. - Карло VII Победник, француски краљ (* 1403.)
- 1832. - Наполеон II, војвода од Рајхштада, син Наполеона I Бонапарте и Марије Лујзе, унук хабсбуршког цара.
- 1852. - Огист Мармон, француски војсковођа.
- 2001. - Индро Монтанели, италијански новинар.
