10. јун

Из пројекта Википедија

10. јун (10.6.) је 161. дан године по грегоријанском календару (162. у преступној години). До краја године има још 204 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Несређено
6 Види још

[уреди] Догађаји

Мај - Јун - Јул
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
29	30	31	1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	1	2
календар за 2006 г. цела година

1610. - Први холандски досељеници искрцали се на острво Менхетн, сада централни део Њујорка. Холанђани 1626. за неколико бала тканине и јефтину бижутерију од Индијанаца откупили острво и на његовом јужном делу подигли насеље Нови Амстердам.
1719. - Римско-немачки цар Карло VI протерао Шпанце са Сицилије.
1793. - У Паризу отворен први јавни зоолошки врт.
1918. - Италијански торпедни чамац потопио аустро-угарски бојни брод Сент Иштван у јадранском мору: више од 60 погинулих.
1999. - Завршено НАТО бомбардовање СРЈ 1999. потписивањем Кумановског споразума и повлачењем Војске Југославије са Косова.
1898. - Америчке трупе у шпанско-америчком рату извршиле инвазију на Кубу.
1909. - Први пут употребљен сигнал СОС када је линијски брод Славонија компаније Кјунард, доживео бродолом на Азорским острвима.
1924. - Фашисти киднаповали и потом убили Ђакома Матеотија, лидера италијанских социјалиста.
1940. - Италија, као савезник Немачке у Другом светском рату, објавила рат Француској и Великој Британији.
1942. - Немци у Другом светском рату потпуно уништили чешко село Лидице, што је била одмазда за атентат на нацистичког протектора Чешке и Моравске и једног од најзначајнији Хитлерових сарадника Рајнхарда Хајдриха. Атентат 27. маја извршили Јозеф Габчик и Јозеф Кубиш, чешки командоси-падобранаци послати из Велике Британије.
1967. - Завршен шестодневни израелско-арапски рат у којем је Израел заузео територије Сирије, Јордана и Египта, које укључују источни Јерусалем, Западну обалу, Газу и Синајско полуострво. СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом.
1970. - У Јордану најмање 100 људи убијено у сукобу Владиних снага и палестинских герилаца.
1971. - САД укинуле двадесетогодишњи ембарго на трговину с Кином.
1990. -
- Перуански политичар јапанског порекла Алберто Фуђимори на председничким изборима у Перуу победио књижевника Марија Варгаса Љосу.
- На првим вишестраначким парламентарним изборима у Чехословачкој од 1946. победио Грађански форум, који је основао књижевник Вацлав Хавел.
- На вишестраначким изборима у Бугарској изборну победу однела Бугарска социјалистичка партија, бивши комунисти.
1996. - Представници чеченских сепаратиста и Русије потписали споразум којим су утврђене основе за окончање осамнаестомесечног рата у Чеченији.
1997. - По налогу лидера Црвених Кмера Пола Пота убијен један од његових најближих сарадника Сон Сен и 11 чланова његове породице.
1998. - Протестом у Приштини, на којем је тражен долазак снага НАТО на Косово, косовски Албанци прекинули свакодневне получасовне протестне шетње које су под мотом "Косово, највећи затвор на свету", организовали током два месеца. Протести са истим захтевом одржани су и у Тирани и Скопљу. 1999. НАТО прекинуо бомбардвање Југославије пошто су се прве јединице Војске Југославије, на основу Војно-техничког споразума потписаног претходног дана у Куманову, повукле са Косова. Председник Југославије Слободан Милошевић саопштио да је током агресије НАТО на Југославију погинуло 462 припадника ВЈ и 114 полицајаца.
2001. - Медијски магнат Силвио Берлускони по други пут постао премијер Италије пошто је његова партија освојила 30 одсто гласова више од било које друге партије. Његова влада 59. у Италији од Другог светског рата.
2003. - У Торонту у Канади, први пут у тој земљи, легално склопљен брак два хомосексуалца.

[уреди] Рођења

1819. - Гистав Курбе, француски сликар.
1832. - Николаус Аугуст Ото, немачки инжењер, изумитељ четворотактног мотора са унутрашњим сагоревањем.
1915. - Сол Белоу, амерички писац, нобеловац.
1922. - Џуди Гарланд, америчка филмска глумица и певачица.
1923. - Јан Лудвик Хох, познат као Јан Роберт Максвел, британски медијски магнат чешког порекла .
1934. - Алојз Мок, аустријски политичар.

[уреди] Смрти

1190. - Фридрих Барбароса, краљ Немачке и Свети Римски Цар (*1122.)
1836. - Андре Мари Ампер, француски физичар и математичар, оснивач електродинамике.
1868. - Михаило Обреновић, српски кнез.
1875. - Јован Миленко Грчић, српски песник и доктор медицине. (*1846.)
1923. - Пјер Лоти, француски писац.
1934. - Фредерик Делијус, енглески композитор.
1946. - Џек Џонсон, амерички боксер, прци црнац шампион тешке категорије.
1967. - Спенсер Трејси, амерички филмски глумац.
2000. - Хафез ел Асад, председник Сирије.
2002. - Џон Готи, амерички мафијашки бос.
2004. - Реј Чарлс, блуз и џез аутор.