12. мај

Из пројекта Википедија

12. мај (12.05) је 132. дан у години по грегоријанском календару (133. у преступној години). До краја године има још 233 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

Апр. - Мај - Јун
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31	1	2	3	4
календар за 2006 г. цела година

1607. - Енглески авантуриста Џејмс Смит основао прво енглеско насеље на тлу Северне Америке, касније по њему названо Џејмстаун.
1888. - Британија успоставила протекторат над Северним Борнеом и Брунејом.
1925. - Врховни совјет СССР-а усвојио први совјетски устав.
1926. - Маршал Јозеф Пилсудски извршио државни удар и успоставио војну диктатуру у Пољској.
1937. - Џорџ VI у Вестминстерској опатији у Лондону крунисан за краља. Церемонију преносила телевизија ББЦ, што је био први пренос.
1943. - Предајом немачког генерала фон Арнима у Тунису завршене борбе у северној Африци у Другом светском рату.
1949. - Званично окончана совјетска десетомесечна блокада Берлина, током које је град снабдеван из Савезне Републике Немачке, ваздушним мостом.
1965. - Западна Немачка успоставила дипломатске односе са Израелом, а арапске земље прекинуле односе с владом у Бону.
1988. - Светска здравствена организација објавила да у свету има више од 34.000 оболелих од сиде.
1992. -
- Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини на заседању у Бањалуци донела одлуку о формирању Војске Републике Српске и оснивању новинске агенције СРНА.
- Немоћни да спрече ширење сукоба у БиХ, посматрачи Евопске заједнице напустили Сарајево.
1994. - Палестинска полиција стигла на Западну обалу у оквиру припрема да од Израела преузме град Јерихон, седиште палестинске аутономије у тој области.
1995. - Власници центра „Рокфелер“ у Њујорку, иза којих је стајао јапански капитал, објавили банкрот.
1997. - Председник Русије Борис Јељцин и чеченски вођа Аслан Масхадов потписали споразум о обустави непријатељстава.
2003. - У два самоубилачка бомбашка напада у Чеченији погинуло најмање 75, повређено на стотине особа.

[уреди] Рођења

1803. - Јустус фон Либих, немачки хемичар
1820. - Флоренс Најтингејл, енглеска болничарка, отворила прву школу за болничарке
1842. - Жил Масне, француски композитор.
1904. - Пабло Неруда, чилеански песник и нобеловац. († 1973.)
1910. - Дороти Хоџкин, британска хемичарка, добитница Нобелове награде за хемију. († 1994.)
1918. - Џулијус Розенберг, амерички инжењер, осуђен на смрт и погубљен због шпијунаже. († 1953.)

[уреди] Смрти

1871. - Данијел Франсоа Еспри Обер, француски композитор опера.
1884. - Беджих Сметана, чешки композитор, оснивач чешке опере и модерне музике. (* 1824.)
1957. - Ерих фон Штрохајм, амерички филмски глумац и режисер немог филма.
2001. - Пери Комо, певач.
2003. - Садрудин Ага Кан, принц, комесар UNHCR у Авганистану.