14. август

Из пројекта Википедија

14. август (14.08.) је 226. дан у години по грегоријанском календару (227. у преступној години). До краја године има још 139 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

Јул - Август - Сеп.
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
31	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31	1	2	3
календар за 2006 г. цела година

1248. - Отпочела је изградња катедрале у Келну.
1385. - Победом у бици код Алжубароте, португалске снаге осујетиле су инвазију краља Кастиље Хуана I, чиме је осигурана независност Португалије.
1457. - Гутенбергова штампарија у Мајнцу издала је прву штампану књигу у боји. „Мајнцишки псалтир“ био је штампан у црвеној и црној боји.
1784. - На острву Кодијак поред Аљаске основана је прва руска колонија. САД су од Русије 1867. купиле Аљаску за 7,2 милиона долара.
1867. - У покушају да створи велики балкански савез против Отоманског царства, кнез Србије Михаило Обреновић склопио је уговор са Грцима.
1893. - У Француској су, први пут у свету, уведене регистарске таблице за моторна возила.
1900. - Снаге европских велесила, САД и Јапана, заузеле су Пекинг, чиме је окончан „Боксерски устанак“ у Кини. Циљ устанка је био протеривање странаца из Кине и домаћих хришћана, као експонената страних угњетача.
1920. - У Београду је потписан уговор о стварању „Мале Антанте“, војно-одбрамбеног савеза Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца против рестаурације Хабсбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске после Првог светског рата. Савезу је 19. августа приступила и Румунија.
1934. - У први нацистички концентрациони логор Дахау, код Минхена, стигли су први затвореници, противници режима Адолфа Хитлера. Касније је, у Другом светском рату, у том логору убијено 70.000 заточеника из окупиране Европе.
1941. - Британски премијер Винстон Черчил и председник САД Френклин Розевелт потписали су "Атлантску повељу", којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама. Та повеља касније је укључена у Повељу УН.
1945. - Јапан је прихватио савезничке захтеве за безусловну капитулацију, чиме је окончан Други светски рат. Капитулација је потписана 2. септембра на америчком бојном броду „Мисури“ у Токијском заливу.
1947. - Формирана је држава Пакистан, настала по завршетку британске владавине у региону и поделе индијског потконтинента на исламски Пакистан и Индију насељену претежно Хиндусима. Пакистан је био подељен на два дела, Западни и Источни, који је касније постао независна држава Бангладеш.
1949. - У Западној Немачкој су одржани први избори после Другог светског рата. Конрад Аденауер је постао први канцелар Западне Немачке.
1969. - Влада Велике Британије одобрила је улазак британских трупа у Северну Ирску да би спречила ескалацију сукоба између католика и протестаната.
1970. - СФР Југославија и Ватикан обновили су пуне дипломатске односе после 18-годишњег прекида.
1980. - Почео је штрајк радника у пољском бродоградилишту у Гдањску. Раднички протести убрзо су се проширили на целу земљу и довели до великог друштвеног преокрета у Пољској, а значајно су утицали и на промене у осталим комунистичким земљама источне Европе.
1986. -
- У експлозији аутомобила-бомбе у источном делу Бејрута погинуло је 19, а рањено 90 људи.
- У Пакистану је избила побуна против власти председника Зије ул Хака. Неколико људи је убијено, а лидер опозиције Беназир Буто је ухапшена.
1996. - Јужноафричка Национална партија, носилац политике апартхејда у Јужној Африци, у парламенту је прешла у опозиционе клупе, после 48 година.
2000. -
- Руска православна црква прогласила је за свеце последњег руског цара Николаја II Романова и чланове његове породице, који су убијени током Октобарске револуције, 1918. године.
- Савет безбедности УН донео је резолуцију о формирању посебног суда за злочине почињене током грађанског рата у Сијера Леонеу.