5. септембар
Из пројекта Википедија
5. септембар (5.9.) је 248. дан у години по грегоријанском календару (249. у преступној години). До краја године има још 117 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
| Авг. - Септембар - Окт. | ||||||
| По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
| 28 | 29 | 30 | 31 | 1 | 2 | 3 |
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 1 |
| календар за 2006 г. цела година |
||||||
- 1514. - Турски султан Селим I ушао је у Табриз у Персији.
- 1600. - Повељом енглеске краљице Елизабете основана је „Источноиндијска компанија“ која је добила монопол на трговину са Истоком, чиме је почела британска трговачка, а потом и колонијална експанзија на индијском потконтиненту.
- 1774. - У Филаделфији је почео Први континентални конгрес на којем су се представници 13 америчких колонија успротивили британском утицају у Северној Америци, што је био увод у Амерички рат за независност у априлу 1775.
- 1800. - Британци под командом адмирала Нелсона преузели су од Француза Малту. Париским миром 1814. Британија је и званично добила Малту која је постала важна британска база на путу према Индији.
- 1864. - Флоте Велике Британије, Француске и Холандије напале су Јапанце у теснацу Шимоносеки, за одмазду због одлуке Јапана да затвори своје луке и истера странце.
- 1905. - Миром у Портсмуту (Њу Хемпшир), уз посредовање америчког председника Теодора Рузвелта завршен је Руско-јапански рат. Русија је предала Јапану Порт Артур и признала јапанске интересе у Кореји.
- 1939. - САД су прогласиле неутралност у Другом светском рату, али су касније законима „Cash and Carry“ (Плати па носи) и „Leand-Lesa Act“, (Закон о зајму и најму) помагали оружјем савезничке снаге. Американци су ушли у рат 7. децембра 1941. када су јапанске трупе напале америчку поморску базу Перл Харбур.
- 1960. - Председник Конга (Заира) Жозеф Касавубу сменио је вођу национално-ослободилачког покрета и првог конгоанског премијера Патриса Лумумбу.
- 1972. - Минхенски масакр - припадници палестинске терористичке организације „Црни септембар“ киднаповали су, а потом убили 11 израелских спортиста, учесника Олимпијских игара у Минхену. У 24-часовној пуцњави на аеродрому, погинула су и четворица терориста и један западнонемачки полицајац.
- 1977. - Западнонемачки терористи су отели председника Федерације западнонемачке индустрије Ханса Мартина Шлејера, чије је тело пронађено 19. октобра 1977. у Француској.
- 1990. - Премијери Северне и Јужне Кореје сусрели су се у Сеулу, на првим званичним разговорима на високом нивоу између двеју земаља подељених после Корејског рата 1953.
- 1995. - Француска је извела прву у серији атомских проба на пацифичком острву Муруроа, што је изазвало осуду широм света и масовне протесте, посебно у Аустралији и на Тахитију.
- 2001. - Државни тужилац Перуа подигао је оптужницу против бившег председника Алберта Фуџиморија због умешаности у два масакра које су извршили парамилитарни одреди раних деведесетих.
[уреди] Рођења
- 1568. - Томазо Кампанела, италијански филозоф, доминиканац, заступник утопијске филозофије.
- 1791. - Јакоб Либман Бер, немачки композитор познат као Ђакомо Мајербер.
- 1888. - Сарвепали Радакришнан, индијски филозоф и државник.
[уреди] Смрти
- 1857. - Огист Конт, француски филозоф и математичар.
- 1899. - Јован Ристић, српски државник и историчар.
- 1997. - Мајка Тереза, мисионарка која је живот посветила сиромашним и болесним, нобеловка.
- 2000. - Славко Леовац, председник Академије наука и уметности Републике Српске.
