2. октобар

Из пројекта Википедија

2. октобар (2.10.) је 275. дан у години по грегоријанском календару (276. у преступној години). До краја године има још 90 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

Сеп. - Октобар - Нов.
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
25	26	27	28	29	30	1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31	1	2	3	4	5
календар за 2006 г. цела година

1187. - Арапски војсковођа и египатски султан Саладин преотео Јерусалим од хришћана, што је 1189. изазвало Трећи крсташки рат.
1608. - Холандски оптичар Ханс Липершеј приказао у Хагу први телескоп.
1870. - Папске државе плебисцитом одлучиле да се уједине са Италијом, а престоница Италије премештена из Фиренце у Рим.
1924. - Лига народа усвојила Женевски протокол за мирно решавање међународних спорова.
1935. - Италија напала Абисинију и сломивши отпор етиопских војника окупирала земљу. Лига народа осудила агресију, а 19. октобра увела санкције Италији.
1944. - После 63 дана тешких борби Немци угушили устанак становника Варшаве. Погинуло око 250.000 Варшављана, велик број завршио у нацистичким концентрационим логорима, а град готово потпуно уништен.
1946. - Зрењанин добио данашње име. На свечаној седници Градског народног одбора тадашњег Петровграда одлучено да, поводом двогодишњице ослобођења града од немачке окупације, добије име по народном хероју Жарку Зрењанину.
1975. - Јапански цар Хирохито стигао у Вашингтон, у прву посету неког јапанског суверена САД.
1990. -
- На аеродрому у кинеском граду Гуангџоу погинуло 127 људи када је отет кинески авион ударио у два авиона на аеродромској писти.
- Незадовољни политиком нове хрватске власти, Срби из Книнске крајине блокирали железнички и друмски саобраћај и тиме прекинули све везе из Београда и Загреба ка јадранској обали.
1991. - Почели сукоби хрватских снага и Југословенске народне армије око Дубровника. У наредним данима опустошена околина града, а стари град гранатиран и остао без струје и воде.
1998. - Жан Пол Акајесу, бивши мајор армије Руанде, оптужен за геноцид и злочине против човечности, осуђен у Хагу на три доживотне робије.
1999. - Кина и Русија прославиле, првом заједничком војном вежбом, 50. годишњицу дипломатских односа две земље.
2000. - Током постизборне кризе у Југославији Слободан Милошевић се путем државне телевизије обратио нацији и изјавио да му је „савест потпуно мирна“, док се талас незадовољства његовом вишегодишњом владавином ширио земљом. Генерални штрајк и блокаде путева паралисали Србију, штрајкови и протести почели и у државним медијима који су до тада били под Милошевићевом контролом.
2002. - Бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић изјавила, преко видео-везе с трибуналом у Хагу, да се осећа кривом по тачки оптужнице која је терети за злочин против човечности током рата у Босни и Херцеговини, а Тужилаштво повукло преосталих седам тачака оптужнице, међу којима и ону за геноцид.

[уреди] Рођења

1847. - Паул фон Хинденбург, немачки државник и фелдмаршал.
1851. - Фердинан Фош, француски маршал.
1869. - Мохандас Карамчад Ганди, назван Махатма, индијски национални вођа.
1969. - Дејан Говедарица, српски фудбалер.

[уреди] Смрти

1803. - Самјуел Адамс, амерички политичар.
1973. - Паво Нурми, фински спортиста.
1985. - Рок Хадсон, амерички филмски глумац.
1996. - Андреј Луканов, бивши бугарски премијер.

[уреди] Празници и дани сећања

1810. - Српски устаници у Првом српском устанку под вођством Карађорђа потукли, код Лознице, турску војску послату из Босне да угуши устанак.
1836. - Енглески природњак Чарлс Дарвин упловио на броду „Бигл“ у енглеску луку Фалмут после петогодишњих истраживања живог света у Јужној Америци и на острвима у јужном Пацифику, а која су значајно допринела развоју његове теорије о еволуцији.