17. септембар
Из пројекта Википедија
17. септембар (17.9.) је 260. дан у години по грегоријанском календару (261. у преступној години). До краја године има још 105 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
| Авг. - Септембар - Окт. | ||||||
| По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
| 28 | 29 | 30 | 31 | 1 | 2 | 3 |
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 1 |
| календар за 2006 г. цела година |
||||||
- 1631. - У тридесетогодишњем рату Швеђани и немачки протестанти под командом шведског краља Густава Адолфа код Лајпцига победили царску војску под вођством грофа Тилија.
- 1665. - У Лондону избила епидемија куге у којој је умрло око 70.000 људи.
- 1796. - Први председник САД Џорџ Вашингтон упутио америчком народу опроштајну поруку и повукао се на своје имање. За председника изабран 1788.
- 1809. - Миром у Фредриксхаму завршен шведско-руски рат у ком је Русија освојила Финску.
- 1889. - Поводом 500. годишњице Косовске битке у краљевини Србији установљен „Орден кнеза Лазара“, који су могли да носе само владар и пунолетни престолонаследник.
- 1900. - Британска краљица Викторија I Александрина потписала документ којим је Аустралија ушла у Комонвелт као федерална унија шест бивших британских колонија.
- 1939. - Совјетска Црвена армија ушла у Пољску са истока, запосела крајеве западне Белорусије и Украјине и заробила 217.000 Пољака. Немци напали Варшаву из ваздуха и са копна.
- 1944. - Спуштањем британских падобранаца код града Арнхема у Холандији почела операција Маркет Гарден у Другом светском рату, с циљем успостављања мостобрана на реци Рајни и заобилажењ немачке линије одбране. Савезничке трупе наишле на неочекивано јак отпор Немаца, а операција пропала уз велике губитке савезника.
- 1978. - Потписивањем оквирног плана за мир на Блиском истоку у Кемп Дејвиду завршени разговори председника Египта Анвара ел Садата, премијера Израела Менахема Бегина и председника САД Џимија Картера.
- 1997. - У близини Фојнице, у централној Босни, срушио се хеликоптер Уједињнеих нација у ком су погинули 12 представника УН и помоћник представника УН за Босну и Херцеговину Герд Вагнер.
- 2001. -
- Окружни суд у Београду обуставио кривични поступак против челника западних земаља и НАТО због агресије на Југославију 1999. Поступак обустављен пошто је јавни тужилац одустао од оптужнице, а Врховни суд Србије укинуо пресуду којом су оптужени осуђени на по 20 година затвора.
- Македонска влада саопштила да ће НАТО трупама дозволити да остану у земљи и по завршетку њиховог мандата.
[уреди] Рођења
- 879. - Карло III Прости, француски краљ (†929.)
- 1580. - Франсиско Гомес де Кеведо и Виљегас, шпански писац.
- 1826. - Георг Фридрих Бернхард Риман, немачки математичар.
- 1853. - Марко Т. Леко (+1932), српски хемичар, ректор Велике школе, академик и председник Црвеног крста
- 1857. - Константин Едуардович Циолковски, руски физичар.
- 1908. - Давид Фјодорович Ојстрах, руски виолиниста и диригент.
[уреди] Смрти
- 1948. - Фолке Бернадот, шведски гроф, посредника Уједињених нација у конфликту Израела и Арапа.
- 1961. - Аднан Мендерес, турски премијер.
- 1980. - Анастасио Сомоса Дебајле, генерал, диктатор Никарагве.
- 1994. - Карл Рајмунд Попер, британски филозоф аустријског порекла.
[уреди] Празници и дани сећања
- 1787. - Делегати 12 од тадашњих 13 држава САД потписали Устав САД. Уз касније додате амандмане Устав и сада на снази и најстарији је важећи Устав на свету. У њему први пут примењена идеја француског филозофа Монтескјеа о подели власти на законодавну, извршну и судску.
- 1918. - После тродневне офанзиве Прва и Друга српска армија уз помоћ две француске дивизије пробиле Солунски фронт у Првом светском рату. Немци и Бугари били приморани да се повуку. Пробој Солунског фронта омогућио српској војсци повратак у домовину и, као једна од најуспешнијих операција у Првом светском рату, допринео коначном слому Централних сила.
- 1931. - Компанија „RCA Viktorр“ представила прву лонг-плеј грамофонску плочу на 33 обртаја у хотелу „Савој“ у Њујорку.
