Из пројекта Википедија
[уреди] Догађаји
- 49. пне. - Гај Јулије Цезар изговорио „Коцка је бачена“ и прешао реку Рубикон, по једној варијанти данашња речица Фиумицино у горњој Италији, по другој Писатело код Равене, граница између Италије и Галије, што је означило ново раздобље у историји Римског царства, почео грађански рат против Помпеја и Сената који је завршен увођењем Цезарове диктатуре. Припадници републиканске опозиције убили Цезара 44. пне.
- 1356. - на државном сабору у Нирнбергу прихваћен главни део Златне буле цара Карла IV, великог уставног закона немачке царевине, који је у својим основама трајао до 1806.
- 1863. - у Лондону отворена прва линија подземне железнице у свету.
- 1882. - почео херцеговачко-бокељски устанак Срба и муслимана против Аустро-Угарске, као одговор на увођења закона о војној обавези и регрутовања. Устанак, који је потајно подржала Црна Гора, угушен после неколико месеци.
- 1889. - Француска успоставила протекторат над Обалом Слоноваче.
- 1920. - у Женеви изабрано веће Лиге народа које су чинили Француска, Италија, Јапан, Велика Британија. Касније чланице Већа постале Немачка и СССР. Због политичког неуспеха Лига народа престала да постоји 1939, мада је формално укинута 1946, када је у Лондону одржана прва седница Генералне скупштине Уједињених нација.
- 1922. - Артур Грифит постао први председник Ирске после стицања независности те земље од Велике Британије.
- 1934. - у Немачкој погубљен Маринус ван дер Лубе пошто је проглашен кривим за паљење Рајхстага 27. фебруара 1933.
- 1969. - Шведска као прва западна земља успоставила дипломатске односе са Северним Вијетнамом.
- 1996. - Израел пустио из затвора стотине Палестинаца неколико дана уочи првих палестинских националних избора у Гази и на Западној обали.
- 1997. - Арнолдо Алеман постао председник Никарагве у првој демократској и мирној смени власти у модерној историји те земље.
- 1997. - током антивладиних протеста у Софији демонстранти пробили полицијски кордон, упали у зграду Парламента и демолирали је.
- 2001. - бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић предала се Међународном суду у Хагу пред којим је оптужена за геноцид и друге злочине почињене 1991. и 1992. током рата у Босни. Уз гаранције Владе Србије у септембру пуштена да се брани са слободе, а у октобру 2002. признала кривицу.
- 2002. - израелски тенкови и булдожери срушили 73 палестинске куће у Рафи, после напада наоружаних Палестинаца на израелске војнике.
[уреди] Празници и дани сећања
[уреди] Види још