22. април
Из пројекта Википедија
22. април (22.04) је 112. дан у години по грегоријанском календару (113. у преступној години). До краја године има још 253 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
| Мар. - Април - Мај. | ||||||
| По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | 1 | 2 |
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| календар за 2006 г. цела година |
||||||
- 1500. - Португалски морепловац Педро Алварес Кабрал на путу за Индију открио Бразил.
- 1529. - У Сарагоси потписан уговор којим су Шпанија и Португалија одредиле границе интересних зона у Тихом океану.
- 1838. - Британски брод "Сиријус" први прешао Атлантски океан користећи искључиво парни погон. Путовање од британске луке Корк до америчке луке Њујорк трајало 19 дана.
- 1870. - Владимир Иљич Уљанов Лењин, вођа Октобарске револуције у Русији 1917, оснивач Комунистичке партије и први совјетски лидер.
- 1913. - Након дугих борби здружене снаге краљевина Црне Горе и Србије освојиле Скадар,чиме су окончане борбе у Првом балканском рату.
- 1915. - Немачка војска у Првом светском рату на Западном фронту код Ипра први пут употребила бојни отров, касније назван иперит.
- 1944. - На аеродрому Бенина код Бенгазија у Либији у Другом светском рату формирана Прва ваздухопловна ескадрила Народноослободилачке војске Југославије. Ескадрилу чинило 16 борбених авиона "спитфајер".
- 1969. - Британац Робин Нокс Џонстон упловио у луку Фалмут и тиме окончао прво путовање око света једрилицом. Путовање трајало 312 дана.
- 1975. - У Хондурасу војним пучем смењен председник, генерал Освалд Лопес Арелано.
- 1990. - На првим вишестраначким изборима у Хрватској победила Хрватска демократска заједница, а њен лидер Фрањо Туђман изабран за председника Председништва Хрватске. По проглашења независности Хрватске од СФРЈ 25. јуна 1991. Туђман постао председник Хрватске.
- 1992. - У серији експолозија у канализационом систему у мексичком граду Гвадалахара погинуло око 200 људи.
- 1995. - Војне снаге племена Тутси у Руанди напале избеглички камп "Кибехо", у којем су били смештени припадници племена Хуту, и побиле око 2.000 људи.
- 1997. - Перуанска војска успела да уђе у резиденцију амбасадора Јапана у Лими и да ослободи 71 таоца које су четири месеца држали герилци левичарског покрета "Тупак Амару". У акцији погинули један талац, три војника и свих 14 герилаца.
- 1999. - У ваздушним ударима НАТО на Југославију погођена резиденција председника Слободана Милошевића, претходно испражњена.
- 2003. - КФОР ухапсио вођу расформиране илегалне Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе Шефћета Мусљиуа.
[уреди] Рођења
- 1451. - Исабела I, краљица Кастиље († 1504.)
- 1724. - Имануел Кант, немачки филозоф († 1804.)
- 1766. - Ана Лујза Жермен Некер, француска књижевница
- 1870. - Владимир Илич Лењин, вођа Октобарске револуције († 1924.)
- 1881. - Александар Фјодорович Керенски, руски политичар
- 1899. - Владимир Набоков, руски књижевник († 1977.)
- 1904. - Роберт Опенхајмер, амерички физичар († 1967.)
- 1916. - Јехуди Мењухин, амерички виолинист
- 1937. - Џек Николсон, познати глумац
- 1982. - Кака, бразилски фудбалер
[уреди] Смрти
- 296. - Свети Гај, папа од 283. до 296. године
- 536. - Свети Агапетус, папа од 535. до 536. године
- 1933. - Хенри Баронет Ројс, један од оснивача Ролс-Ројса
- 1980. - Фриц Штрасмен, немачки хемичар који је открио нуклеарну фисију
- 1994. - Ричард Никсон, 37. председник САД (* 1913.)
- 2003. - Фелис Брајант, амерички текстописац и кооаутор
