1. септембар

Из пројекта Википедија

1. септембар је 244. дан у простој години или 245. у преступној по грегоријанском календару. До краја године има још 121 дан.

По византијској ери, ово је први дан године. Према византијском рачунању времена, свијет је настао 1. септембра 5508. године прије нове ере.

[уреди] Догађаји

Авг. - Септембар - Окт.
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
28	29	30	31	1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	1
календар за 2006 г. цела година

5508. пне. - По византијском рачунању времена, створен је свијет.
1531. - У Швајцарској је почео рат између Цириха, центра швајцарске реформације, и католичких кантона. Након што су боље организовани католички кантони победили у бици код Капела, седиште протестантизма премештено је у Женеву.
1870. - У бици код Седана у француско-пруском рату, Пруси су под командом Хелмута фон Молткеа нанели тежак пораз трупама француског цара Наполеона III, што је довело до пада Другог царства.
1900. - Велика Британија је анектирала Јужноафричку Републику.
1916. - Бугарска, као сарадник Немачке у Првом светском рату, објавила је рат Румунији.
1923. - У земљотресу који је потпуно разорио јапански град Јокохаму и готово уништио Токио, погинуло је најмање 142.000 људи, а 2,5 милиона је остало без домова.
1928. - Албанија је проглашена краљевином са Зогуом I на престолу.
1939. - Немачка је без објаве рата напала Пољску и тиме започела Други светски рат, који је трајао шест година уз учешће 61 земље. Погинуло је око 50 милиона људи, а рањено више од 35 милиона.
1945. - Скупштина Србије усвојила је Закон о административној подели Србије, чиме су успостављене аутономне покрајине Војводина и Косовско-метохијска област.
1953. - У авионској несрећи је погинуо француски виолиниста Жак Тибо, члан чувеног трија са Алфредом Кортоом и Паблом Казалсом.
1961. - У Београду је почела Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља, којој су присуствовали представници 25 земаља и 40 антиколонијалних и ослободилачких покрета. После шест дана рада скуп је усвојио документе о принципима несврставања као независног ванблоковског чиниоца.
1962. - У земљотресу у северозападном Ирану разорено је преко 300 села, а погинуло је 12.000 људи.
1969. - Група официра с пуковником Моамером Гадафијем на челу оборила је са власти краља Либије Идриза I и прогласила републику.
1972. - Амерички велемајстор Роберт Фишер је у мечу у Рејкјавику победио руског велемајстора Бориса Васиљевича Спаског резултатом 12,5:8,5 и постао 11. првак света у шаху. Титулу је изгубио без меча 3. априла 1975, када је одбио да прихвати услове Међународне шаховске федерације, а за првака света проглашен је руски велемајстор Анатолиј Карпов.
1974. - Анастасио Сомоза је изабран за председника Никарагве.
1983. - Совјетски борбени авион је близу полуострва Сахалин оборио јужнокорејски авион „Боинг 747“, у којем је погинуло свих 240 путника и 29 чланова посаде.
1993. - У Женеви су пропали преговори о окончању 17-месечног рата у Босни и Херцеговини, пошто су представници босанских Муслимана одбацили мировни план међународних посредника.
1999. - UNHCR је саопштио да је, од јуна, када су окончани сукоби на Косову, око 200.000 Срба и Рома напустило ту српску покрајину, а да се на Косово и Метохију вратило 772.300 Албанаца избеглих током вишемесечних сукоба.
2000. - На предизборној конвенцији у београдском центру „Сава“, пред више од 3.000 грађана, лидери Демократске опозиције Србије потписали су документ „Уговор са Србијом“ којим су се обавезали да ће, уколико дођу на власт, успоставити демократску власт у Србији.
2001. - У Токију је погинуло 45 људи у једном од највећих пожара изазваног експозијом у кварту у коме се налазе велике коцкарнице и барови.
2004. - Чеченски терористи заузели су школу у руском граду Беслану са више од хиљаду талаца.

[уреди] Рођења

1822. - Хајрам Роудс Ревелс, амерички политичар и свештеник.
1848. - Август Форел, швајцарски лекар. (†1931.)
1875. - Едгар Рајс Бароуз, амерички писац.
1877. - Франсис Вилијам Астон, енглески физичар

[уреди] Смрти

1159. - папа Адријан IV, рођен као Николас Брејкспир, поглавара католичке цркве.
1715. - Луј XIV, француски краљ, назван „Краљ Сунце“.
1967. - Иља Григорјевич Еренбург, руски књижевник.
1982. - Владислав Гомулка, пољски комунистички лидер.