3. мај
Из пројекта Википедија
3. мај (03.05) је 123. дан у години по грегоријанском календару (124. у преступној години). До краја године има још 242 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
Апр. - Мај - Јун | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | 31 | 1 | 2 | 3 | 4 |
календар за 2006 г. цела година |
- 1494. - Шпански морепловац Кристифор Колумбо открио острво касније названо Јамајка.
- 1500. - Португалски морепловац Педро Алвареш Кабрал на путу ка Индији открио Бразил и прогласио га поседом Португалије.
- 1791. - Пољски краљ Стањислав II Аугуст Поњатовски потписао либералан Устав којим је успостављена парламентарна монархија. То је био други писани Устав у свету, после Устава САД.
- 1814. - Француски краљ Луј XVIII вратио се, под заштитом савезника, у Париз после пораза цара Наполеона I у бици код Ватерлоа.
- 1841. - Нови Зеланд проглашен за британску колонију.
- 1895. - Територије у поседу Британске јужноафричке компаније, јужно од реке Замбези добиле назив Родезија.
- 1922. - У Паризу основана Међународна железничка унија, међу оснивачима и представници "Југословенске железнице".
- 1936. - У Јагодини у организацији Народног фронта слободе одржане најмасовније антифашистичке демонстрације у Поморављу између два светска рата.
- 1939. - Смењен совјетски министар иностраних послова Максим Литвинов, нов министар постао Вјачеслав Молотов, који је крајем августа потписао пакт о ненападању с нацистичком Немачком.
- 1945. - Британци у Другом светском рату заузели Рангун, главни град тадашње Бурме, данас Мјанмара, ослободивши га од јапанске окупације.
- 1946. - У Токију заседање почео Међународни војни суд за Далеки исток, који је судио јапанским ратним злочинцима из Другог светског рата. У процесу који је трајао до новембра 1948, од 28 окривљених седам осуђено на смрт, 16 на доживотну робију, а пет на временске казне.
- 1968. - Жестоким сукобима с полицијом у Паризу почеле студентске демонстрације и штрајкови због оклевања власти да спроведе реформе универзитета. Студентски протести убрзо захватили и друге европске земље, а протест прерастао у револт против грађанског друштва.
- 1971. - Валтер Улбрихт се повукао са места генералног секретара Комунистичке партије Источне Немачке. Заменио га Ерих Хонекер.
- 1991. - У родно село Лелић код Ваљева из САД пренете мошти епископа Српске православне цркве Николаја Велимировића.
- 1992. - Муслиманске снаге у Сарајеву напале колону возила ЈНА која се повлачила према касарни у Лукавици. Убијено и повређено више официра, војника и цивила.
- 1996. - Делегати 55 земаља сагласили се, на конференцији Уједињених нација у Женеви, о новим правилима коришћења нагазних мина, али нису прихватили њихову потпуну забрану.
- 1999. - Током ваздушних удара НАТО на Југославију погођен путнички аутобус код Пећи на Косову. Погинуло 20 људи, 43 повређено. У Новом Саду погођена зграда ТВ Нови Сад. У седишту НАТО у Бриселу саопштено да је за 42 дана ваздушних напада на СРЈ изведено 14.000 летова.
- 2003. - Конгрес САД, већином гласова, изгласао буџет са скоро 80 милијарди долара намењених рату у Ираку, а део савезницима и борби против тероризма.
[уреди] Рођења
- 1367. - Хенри IV, енглески краљ (†1413.)
- 1469. - Николо Макијавели, италијански државник и историчар. (†1527).
- 1748. - Емануел Жозеф Сиеј, француски политичар.
- 1898. - Голда Мабович Мејрсон, (Голда Меир), израелска државница. (†1978).
- 1902. - Алфред Кастлер, француски физичар.
- 1933. - Џејмс Браун соул музичар.
[уреди] Смрти
- 1898. - Светислав Вуловић, српски књижевни критичар. (*1847.)
[уреди] Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави: