27. јул

Из пројекта Википедија

27. јул (27.07.) је 208. дан године по грегоријанском календару (209. у преступној години). До краја године има још 157 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

Јун - Јул - Авг.
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
26	27	28	29	30	1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31	1	2	3	4	5	6
календар за 2006 г. цела година

1189. - Велики жупан Стефан Немања угостио је у Нишу немачког цара Фридриха I Барбаросу на његовом пропутовању кроз Србију у Трећем крсташком рату, и понудио му савез против Византије.
1540. - Под оптужбом за велеиздају, погубљен је Томас Кромвел, главни саветник енглеског краља Хенрија VIII.
1675. - У бици код Сазбаха, у Холандском рату, погинуо је француски војсковођа Анри Тирен, командант француске војске у Тридесетогодишњем рату.
1789. - Конгрес САД основао је Одељење за спољне послове, које је касније постало Стејт департмент.
1830. - У Француској је избила тродневна „Јулска револуција“ изазвана одлуком краља Шарла X Бурбонског да укине слободу штампе, распусти тек изабрану скупштину и промени изборни закон. Краљ је абдицирао и емигрирао у Шкотску.
1839. - Почео је Опијумски рат Кине и Велике Британије када су кинеске власти у луци у Кантону заплениле и уништиле 20.000 сандука опијума.
1874. - У Крагујевцу је покренут лист „Глас јавности“, гласило социјалиста Светозара Марковића.
1921. - канадски лекари Фредерик Грант Бентинг и Чарлс Бест изоловали су инсулин, што је убрзо омогућило ефикасно лечење дотад смртоносне шећерне болести.
1953. - У Панмунџому је потписан споразум о примирју у Корејском рату, чиме је окончан трогодишњи рат у којем је погинуло 1,6 милиона Корејаца и Кинеза и преко 118.000 припадника трупа УН (САД).
1954. - Велика Британија и Египат постигли су споразум о окончању 72-годишње британске контроле над Суецким каналом.
1955. - Аустрија је обновила државни суверенитет пошто су земљу након 17 година напустиле стране трупе - немачке по завршетку Другог светског рата, а савезничке 10 година касније.
1985. - У државном удару у Уганди свргнут је председник Милтон Аполо Оботе, који је био шеф државе од 1966. до 1971, када га је оборио Иди Амин Дада. Други пут је постао председник 1979.
1989. - Кристер Петерсон проглашен је кривим и осуђен на доживотну робију због убиства шведског премијера Олофа Палмеа 1986. Он је касније ослобођен, а убиство је остало неразјашњено.
1990. - Белорусија је прогласила независност од тадашњег СССР-а.
1996. - Током Олимпијских игара у Атланти експлодирала је бомба у забавном парку. Погинуло је двоје и рањено 110 људи.
1998. - Бивша стажистикиња у Белој кући, Моника Луински дала је прву изјаву истражитељима и тиме прекинула шестомесечну ћутњу у вези са љубавном афером са америчким председником Билом Клинтоном.
2001. - САД су продужиле санкције Ирану и Либији на још пет година.

[уреди] Рођења

1832. - Ђура Јакшић, највећи лиричар српског романтизма и један од најдаровитијих српских сликара 19. века. († 1878.)
1835. - Ђозуе Кардучи, италијански песник, добитник је Нобелове награде за књижевност 1906. († 1907.)
1872. - Станислав Бинички, српски композитор и диригент. († 1942.)
1907. - Петар Лубарда, југословенски сликар. († 1974.)

[уреди] Смрти

916. - Климент Охридски, словенски просветитељ.
1841. - Михаил Јурјевич Љермонтов, руски писац. (* 1814.)
1844. - Џон Далтон, енглески хемичар и физичар.
1917. - Емил Теодор Кохер, швајцарски хирург, добитник Нобелове награде за медицину 1909.
1931. - Август Форел, швајцарски лекар. (* 1848.)
1960. - Сима Пандуровић, српски писац. (* 1883.)
1967. - Вељко Петровић, српски писац.
1970. - Антонио де Оливеира Салазар, португалски диктатор.
1980. - Мохамед Реза Пахлави, ирански шах.
1984. - Џејмс Мејсн, британски филмски и позоришни глумац.