4. јун
Из пројекта Википедија
4. јун (4.6.) је 155. дан године по грегоријанском календару (156. у преступној години). До краја године има још 210 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
Мај - Јун - Јул | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
29 | 30 | 31 | 1 | 2 | 3 | 4 |
5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 1 | 2 |
календар за 2006 г. цела година |
- 1133. - Немачки краљ Лотар II крунисан је за римског цара током похода на Рим, који је предузео да у Рим врати прогнаног папу Иноћентија II.
- 1783. - Француски проналазачи браћа Етјен и Жозеф Монголфје први пут су јавно демонстрирали летење балоном пуњеним загрејаним ваздухом.
- 1831. - Белгијски Конгрес прогласио је принца Леополда из династије Сакс-Кобург за првог монарха независне Белгије.
- 1916. - Код Љвова у Првом светском рату почела је офанзива руског генерала Алексеја Брусилова, која је значајно олакшала положај савезника на западном фронт и у Италији. Брусилов је у августу потукао трупе сила Осовине и заробио око 400.000 војника.
- 1920. - У дворцу Тријанон код Париза силе Антанте су после Првог светског рата потписале мировни уговор са Мађарском и одузеле јој територије које је држала у оквиру Аустро-Угарске. Око 3,5 милиона Мађара остало је изван матичне земље, највише у Румунији.
- 1942. - Почела је четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату.
- 1943. - Војним пучем збачен је са власти председник Аргентине Рамон Кастиљо.
- 1946. - Генерал Хуан Перон изабран је за председника Аргентине. Оборен је с власти војним пучем 1955, након чега је живео у егзилу. У земљу се вратио 1973, када је формирана перонистичка влада Хектора Кампоре и поново је изабран за председника. После његове смрти 1974. положај председника преузела је његова супруга Изабела Перон.
- 1970. - Британски протекторат Тонга стекао је независност у оквиру Комонвелта.
- 1989. -
- Кинеске власти су тенковима растуриле студентске демонстрације на пекиншком тргу Тјенанмен на којима је тражена демократизација земље. Према званичним подацима погинуло је 300 људи, а 7.000 је повређено, а према извештајима већине светских медија погинуло је више хиљада људи.
- На првим вишепартијским изборима у Пољској, након скоро 50 година, опозициона коалиција и алтернативни синдикални покрет „Солидарност“ надмоћно су победили владајуће комунисте, што је означило крај комунизма и совјетске превласти у Пољској. Вођа „Солидарности“ Лех Валенса у децембру 1990. постао је председник Пољске.
- 1991. - Комунистичка влада Фатоса Наноа у Албанији поднела је оставку након 20-дневног генералног штрајка.
- 1993. - Савет безбедности УН одобрио је слање наоружаних трупа у Босну ради заштите шест "зона безбедности" (Сарајево, Тузла, Жепа, Сребреница, Горажде и Бихаћ) са овлашћењем да употребе оружје, а у случају потребе, одобрено је дејство НАТО авијације.
- 1996. - Европска ракета „Аријана 5“ експлодирала је 40 секунди после лансирања.
- 2003. -
- У Обилићу на Косову у својој кући убијена су три члана породице Столић, супружници Слободан и Радмила и њихов син Љубинко. УНМИК понудио 50.000 долара награде за информације које би довеле до хапшења виновника тог злочина.
- Хрватска влада је на шест месеци суспендовала визни режим за грађане Србије и Црне Горе, који је био на снази око 12 година.
- На изборима у Тогоу председник Гнасингбе Ејадема, освојио је нови петогодишњи мандат. На чело државе дошао је војним ударом 1967. и важи за афричког лидера који најдуже влада.
[уреди] Рођења
- 470. пне. - Сократ, грчки филозоф.
- 1859. - Паја Јовановић, српски сликар.
- 1867. - Карл Густав Емил фон Манерхајм, фински маршал и државник.
- 1911. - Милован Ђилас, српски политичар.
- 1975. - Анђелина Жоли, америчка глумица.
- 1976. - Ненад Зимоњић, спрски тенисер.
[уреди] Смрти
- 1039. - Конрад II, немачки краљ и Свети Римски цар. (*990.)
- 1798. - Ђовани Казанова де Саингалт, италијански авантуриста.
- 1941. - Фридрих Вилхелм II, пруски краљ и немачки цар.
- 1951. - Сергеј Кушевицки, руски диригент.
- 1971. - Ђерђ Лукач, мађарски филозоф и књижевни критичар. (*1885.)
- 2004. - Нино Манфреди, италијански комичар.
[уреди] Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави:
- Светог мученика Василиска
- Светог мученика Јована Владимира - српског краља
- Други васељенски сабор
- Светог праведног Мелхиседека