10. април
Из пројекта Википедија
10. април (10.04) је 100. дан у години по грегоријанском календару (101. у преступној години). До краја године има још 265 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
| Мар. - Април - Мај. | ||||||
| По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | 1 | 2 |
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| календар за 2006 г. цела година |
||||||
- 1814. - Британска и шпанска војска поразиле су у бици код Тулуза трупе Наполеона Бонапарте. Бонапарта је наредног дана абдицирао и прогнан је на острво Елба.
- 1864. - Млађи брат аустријског цара Франца Јосифа надвојвода Максимилијан крунисан је за цара Мексика.
- 1869. - Спајањем две железничке пруге, "Унион Пацифик" и "Централ Пацифик" прорадила је америчка трансконтинентална железница.
- 1921. - Сун Јат Сен изабран за председника Кине.
- 1932. - Паул фон Хинденбург поново изабран за председника Немачке победивши са 19 милиона гласова Адолфа Хитлера који је добио 13 милиона гласова бирача. У јануару 1933. поверио је Хитлеру формирање владе и тиме формално предао власт нацистима.
- 1938. - На референдуму, организованом уз притисак нацистичке Немачке, 99,75 одсто Аустријанаца изјаснило се за прикључење Немачкој.
- 1941. -
- У Загребу је, уз подршку нацистичке Немачке, проглашена Независна Држава Хрватска, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем.
- Комунистичка партија Југославије донела одлуку у Загребу да комунисти наставе борбу против немачких окупатора без обзира на распад југословенске армије. Седиште Централног комитета партије премештено је из Загреба у Београд.
- 1944. - Совјетске трупе преузеле су у Другом светском рату Одесу од Немаца.
- 1953. - Шведски политичар Даг Хамаршелд постао генерални секретар УН. Поново је изабран 1957. године. Посредовао је у више међународних спорова, а погинуо је 1961. под неразјашњеним околностима у авионској несрећи путујући у једну од мировних мисија у Африци. Постхумно му је додељена Нобелова награда за мир.
- 1963. - У северном Атлантику у експлозији америчке атомске подморнице "Трешер" погинуло је 129 људи.
- 1972. -
- У земљотресу у јужном Ирану погинуло више је од 5.000 људи.
- Више од 50 земаља, укључујући САД и СССР, потписало је конвенцију о забрани биолошког оружја.
- 1973. - Израелски командоси упали су у Бејрут и убили тројицу лидера ПЛО, а једног тешко ранили. Премијер Либана Саеб Салам поднео је оставку.
- 1974. - Израелски премијер Голда Меир поднела је оставку због сукоба у њеној Лабуристичкој партији.
- 1992. - Од експлозије подметнуте бомбе у Лондону три особе су погинуле, а 91 рањена.
- 1993. - У Јужној Африци је убијен Крис Хани, лидер јужноафричке Комунистичке партије. Наредног дана црнци су из освете спалили двојицу белаца.
- 1994. - Авиони НАТО бомбардовали су положаје босанских Срба око Горажда, које је УН прогласила "безбедносном зоном". То је била прва војна акција НАТО снага од оснивања ове војне алијансе.
- 1995. - Израел и Јордан су разменили амбасадоре на основу мировног споразума двеју земаља из октобра 1994. године.
- 1997. - У Њујорку у "Корпорацији Карнеги" и под покровитељством "Пројекта за етничке односе", одржан је, без сагласности о било којем спорном питању, тродневни српско-албански округли сто о Косову, на којем су учествовали представници српске опозиције и косовских Албанаца.
- 2001. - Организација УН за исхрану и пољопривреду (ФАО) саопштила је да глад угрожава око 30 милиона људи у Африци.
- 2002. - Извештај о паду Сребренице открио да су холандске мировне трупе посредно одговорне за масакр 7.500 Муслимана, након чега су холандска влада и начелник Генералштаба холандске војске поднели оставке.
- 2003. - Немачке власти изручиле су Србији бившу власницу пропале пирамидалне "Дафимент банке" Дафину Милановић.
[уреди] Рођења
- 1583. - Хуго Гроцијус, холандски правник, писац и хуманиста
- 1755. - Самуел Ханеман, немачки лекар, оснивач хомеопатије
- 1778. - Вилијам Хезлит, енглески писац
- 1847. - Џозеф Пулицер, оснивач фондације из које се сваке године у САД додељује "Пулицерова награда".
[уреди] Смрти
- 1585. - Папа Гргур XIII, познат по реформи Јулијанског календара 1582. године. (* 1502.)
- 1813. - Луј Лагранж, француски математичар и астроном.
- 1867. - Александар Дмитријевич Петров, руски шаховски мајстор и теоретичар
- 1919. - Емилијано Запата, мексички револуционар
- 1954. - Огист Лимијер, француски хемичар и индустријалац
- 1962. - Мајкл Кертиз, амерички филмски редитељ мађарског порекла
