2. новембар

Из пројекта Википедија

2. новембар (2.11.) је 306. дан године по грегоријанском календару (307. у преступној години). До краја године има још 59 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

Окт. - Новембар - Дец.
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
30	31	1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	1	2	3
календар за 2006 г. цела година

1642. - Швеђани су у другој бици код Брајтенфелда, у Тридесетогодишњем рату, победили аустријске царске трупе под надвојводом Леополдом, који је изгубио најмање 10.000 људи.
1687. - У побуни јањичара у Цариграду, збачен је са власти турски султан Мухамед IV, а на престо је дошао његов млађи брат Сулејман III.
1721. - После ратова против Отоманског царства и Шведске, којима је учврстио Русију на Црном мору и Балтику, Петар Велики је проглашен царем целе Русије.
1785. - Лондонски произвођач кочија Лионел Лукин патентирао је први чамац за спасавање.
1841. - Револтирани британском окупацијом Кабула, Авганистанци су масакрирали 24 британска официра, што је изазвало други Авганистански рат.
1789. - У Француској је конфискована имовина католичке цркве, што је био први тежак ударац католичкој цркви у њеној историји.
1914. - Русија, Велика Британија и Француска су објавиле рат Турској.
1917. - Британски министар иностраних послова Артур Џејмс Балфур објавио је Декларацију, познату као Балфурова декларација, о оснивању јеврејске државе у Палестини.
1920. - У САД је настала прва друштвена радио станица.
1930. - Хаиле Селасије I крунисан је за цара Етиопије.
1938. - Мађарска је анектирала јужну Словачку, прикључивши се распарчавању Чехословачке након потписивања Минхенског споразума у септембру.
1941. - Започео братоубилачки рат у Југославији.
1949. - За време конференције округлог стола призната је независност Индонезије.
1953. - Пакистански парламент је прогласио Исламску републику Пакистан.
1956. - Мађарска влада је одбацила чланство у Варшавском пакту и затражила помоћ Уједињених нација због напада совјетских трупа; СССР је ставио вето у Савету безбедности Уједињених нација на захтев западних сила да се размотри криза у Мађарској.
1964. - У Саудијској Арабији је свргнут краљ Сауд, а за новог краља проглашен је принц Фејсал.
1978. - Двојица совјетских космонаута - Јуриј Романенко и Георгиј Гречко - вратила су се на Земљу са свемирске станице "Саљут 6" након 139 дана и 14 часова, што је био нови рекорд боравка у васиони.
1988. - На Интернету се по први пут у историји јавио вирус.
1994. - Више од 430 људи погинуло је у пожару после експлозије у великом складишту нафте близу једног села у јужном Египту.
1995. - Врховни суд Аргентине донео је одлуку о екстрадицији нацистичког официра Ериха Прибкеа Италији, где је оптужен за ратне злочине током Другог светског рата.
1998. - Ураган Мич, који је харао кроз Централну Америку седам дана, изазвао је огромна разарања, посебно у Хондурасу и Никарагви, а најмање 9.000 људи је погинуло.
1999. - Црна Гора је увела немачку марку као паралелну валуту уз југословенски динар.
2001. - После више од пола века, у школе у Србији поново је уведена веронаука.
2003. - Свештеник Кенон В. Џин Робинсон именован је за бискупа америчке Епископалне цркве. Он је први свештеник који је јавно признао да је хомосексуалац.
2004. - Џорџ В. Буш победио на изборима за председникa Сједињених Америчких Држава против демократе Џон Керија.

[уреди] Рођења

1667. - Јакуб Лудвиг Собијески, пољски краљевић. († 1737.)
1755. - Марија Антоанета, краљица Француске. († 1793.)
1766. - Јозеф Радецки, аустријски војсковођа. († 1822.)
1777. - Алојзи Фортунат Жулковски, пољски глумац. († 1858.)
1815. - Џорџ Бул, енглески математичар и филозоф. († 1864.)
1861. - Маурис Блондел, француски филозоф. († 1949.)
1865. - Ворен Хардинг, председник САД. († 1923.)
1868. - Јокојама Таикан, јапански сликар. († 1958.)
1879. - Валери Славек, пољски политичар, троструки премијер Пољске. († 1939.)
1890. - Моа Мартинсон, шведска списатељица. († 1964.)
1906. - Лучино Висконти, италијански филмски редитељ. († 1976.)
1911. - Одисејас Елитис, грчки песник. († 1996.)
1913. - Бeрт Ланкaстер, амерички глумац. († 1994.)
1941. - Јежи Осјатињски, пољски политичар.
1946. - Ђузепе Синополи , италијански диригент и композитор. († 2001.)
1950. - Љубомир Љубојевић, српски шахиста.

[уреди] Смрти

1802. - Чарлс Леклерк, француски генерал. (* 1772.)
1887. - Алфред Домет, енглески песник, новозеландски политичар. (* 1811.)
1905. - Алберт фон Келикер, швајцарски анатомиста, историчар и ембриолог. (* 1817.)
1942. - Китахара Хакушу, јапански песник. (* 1885.)
1950. - Џорџ Бернард Шо, енглески драматург, критичар и публициста. (* 1856.)
1960. - Димитри Митропулос, грчки диригент. (* 1896.)
1963. - Нго Динх Дием, председник Јужног Вијетнама. (* 1901.
1966. - Петер Дебије, холандски физичар и хемичар, носилац Нобелове награде из 1936. године. (* 1884.)
1977. - Ханс Ерик Носах, немачки писац. (* 1901.)