2. јул

Из пројекта Википедија

2. јул (2.7.) је 183. дан године по грегоријанском календару (184. у преступној години). До краја године има још 182 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

Јун - Јул - Авг.
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
26	27	28	29	30	1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31	1	2	3	4	5	6
календар за 2006 г. цела година

1798. - Наполеон Бонапарта заузео је Александрију. Након неколико победа над Мамелуцима ушао је у Каиро и наставио поход у долину Нила и Сирију. Француска војска повукла се из Египта 1801.
1819. - Велика Британија је донела закон којим се забрањује рад деце испод девет година у текстилној индустрији, а рад деце млађе од 16 година ограничава на 12 часова дневно.
1860. - Руси су основали град Владивосток на обали Амурског залива, који је касније постао најзначајнија совјетска лука (поморска и ваздушна база) на совјетском Далеком истоку.
1881. - У Вашингтону је извршен атентат на председника САД Џејмса Ејбрама Гарфилда. Од последица рањавања умро је 19. септембра.
1884. - Основана је Народна банка Србије чији је пун назив у време оснивања гласио Привилегована народна банка Краљевине Србије.
1900. - Гроф Фердинанд фон Цепелин извршио је први лет ваздушним бродом (дирижабл) над Боденским језером у јужној Немачкој. Касније је конструисао неколико таквих ваздухоплова који су по њему добили назив Цепелин.
1940. - Погођен торпедом с немачке подморнице, потонуо је брод „Арандора стар“ који је превозио немачке и италијанске заробљенике у Канаду. Настрадало је више од 750 заробљеника и чланова посаде.
1961. - Амерички писац Ернест Хемингвеј извршио је самоубиство. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1954. („Збогом оружје“, „За ким звона звоне“, „Старац и море“).
1964. - Председник САД Линдон Џонсон потписао је „Акт о грађанским правима“, којим је забрањена расна дискриминација.
1966. - Француска је извршила прву од шест проба атомске бомбе на пацифичком атолу.
1976. - Проглашено је уједињење Северног и Јужног Вијетнама у једну државу са главним градом Ханојем.
1990. - Не прихватајући уставне промене у Србији, албански делегати покрајинске Скупштине Косова усвојили су Уставну декларацију и прогласили одвајање Косова од Србије. Скупштина Србије је 5. јула распустила покрајинску Скупштину, након чега су уследили штрајкови и протести косовских Албанаца.
2000. - Кандидат Народне партије акције и Зелене странке Висенте Фокс победио је на председничким изборима у Мексику, чиме је окончана владавина Институционалне револуционарне партије, која је била на власти од 1929. године.
2001. - Прво усађивање механичког срца извршено је у САД. Седмочасовну операцију извели су хирурзи Универзитета Луизвила Леман Греј и Роберт Даулинг.

[уреди] Рођења

1489. - Томас Кренмер, енглески верски реформатор.
1714. - Кристоф Вилибалд Глук, немачки композитор и диригент.
1925. - Патрис Лумумба, конгоански политичар.
1916. - Ханс Улрих Рудел,немачки авијатичар у Другом светском рату
1877. - Херман Хесе, немачко-швајцарски писац

[уреди] Смрти

936. - Хенрик I Птичар, немачки краљ (* 876.)
1566. - Нострадамус, француски астролог.
1778. - Жан Жак Русо, филозоф и писац.
1850. - Роберт Пил, британски премијер.
1915. - Порфирио Дијас, мексички генерал и председник.
1949. - Георги Михајлович Димитров, бугарски револуционар и државник.
1961. - Ернест Хемингвеј, амерички књижевник. (* 1899.)
1977. - Владимир Набоков, руски књижевник (* 1899.)
1989. - Андреј Андрејевич Громико, руски политичар.
1992. - Борислав Пекић, један од најзначајнијих југословенских књижевника у другој половини 20. века.
1997. - Џејмс Стјуарт, амерички филмски глумац.
1999. - Марио Пузо, аутор бестселера „Кум“.