28. октобар

Из пројекта Википедија

28. октобар (28.10.) је 301. дан године по грегоријанском календару (302. у преступној години). До краја године има још 64 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

Сеп. - Октобар - Нов.
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
25	26	27	28	29	30	1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31	1	2	3	4	5
календар за 2006 г. цела година

306. - Син римског цара Максимијана, Максенције, заобиђен приликом поделе власти 305., прогласио се за цара у Риму.
312. - Битка код Милвијског моста: Победа Константинa I над ривалом Максенцијем најавила је победу хришћанства над паганством.
1492. - Кристифор Колумбо на првом путовању преко Атлантика открио Кубу и прогласио је поседом Шпаније.
1628. - Краљевске трупе под кардиналом Ришељеом заузеле, после вишемесечне опсаде, упориште протестаната, Ла Рошел.
1746. - У земљотресу у Перуу, у ком су разорени градови Лима и Каљао, погинуло најмање 18.000 људи.
1836. - Проглашена федерација Перуа и Боливије.
1891. - У Јапану у земљотресу на највећем острву Нипон погинуло најмање 10.000 људи, а 300.000 остало без домова.
1918. - После распада Аустро-Угарске у Првом светском рату, у Прагу преузео власт Национални комитет. Република Чехословачка с председником Томашем Гаригом Масариком проглашена у новембру 1918.
1919. - У САД ступио на снагу закон о прохибицији, којим је забрањена продаја пића с више од пола процента алкохола.
1922. - Око 40.000 фашиста-црнокошуљаша Бенита Мусолинија кренуло из Напуља у марш на Рим. Два дана касније краљ Виторио Емануеле поверио Мусолинију мандат за састав Владе. Фашистички режим трајао до јула 1943.
1940. - Италијанске трупе напале Грчку из Албаније, пошто је Грчка одбила ултиматум којим је Италија тражила војна упоришта на грчкој територији. Уз помоћ Немаца Грчка окупирана у априлу 1941.
1962. - Окончана кубанска ракетна криза, совјетски лидер Никита Хрушчов саопштио да је наредио повлачење ракета са Кубе, а председник САД Џон Фицџералд Кенеди да ће обуставити блокаду те земље.
1974. - Шефови арапских држава, укључујући јорданског краља Хусеина, усвојили Декларцију којом су затражили стварање независне палестинске државе.
1982. - На општим изборима у Шпанији убедљиву победу однела Социјалистичка радничка партија Фелипеа Гонсалеса.
1995. - У пожару који је избио у метроу главног града Азербејжана, Бакуу, погинуло најмање 289, повређено 270 људи.
2000. - На Косову, у организацији администрације Уједињених нација, одржани локални избори, на којима је убедљиво победио Демократски савез Косова Ибрахима Ругове. Косовски Срби бојкотовали изборе, југословенске власти их нису признале.
2001. - Председник САД Џорџ Буш формирао Групу за праћење иностраних терориста, којом руководи јавни тужилац Џон Ешкрофт, а задатак групе да проналази и депортује стране држављане који илегално бораве у САД.

[уреди] Рођења

1465. - Еразмо Ротердамски, холандски књижевник, филологи и филозоф († 1536.)
1884. - Милоје Милојевић, српски композитор, музиколог, педагог и критичар.
1914. - Џонас Едвард Салк, амерички микробиолог.
1932. - Спирос Кипријану, кипарски државник.
1955. - Бил Гејтс, амерички информатичар и индустријалац.
1956. - Махмуд Ахмадинежад, ирански политичар
1963. - Ерос Рамазоти, италијански песник и музичар.
1968. - Џулија Робертс, америчка глумица.

[уреди] Смрти

1704. - Џон Лок, енглески филозоф. (*1632.)
1923. - Стојан Протић, српски политичар и публициста. (*1857.)
2005. - Љуба Тадић, позоришни и филмски глумац. (*1929.)

[уреди] Празници и дани сећања

1636. - У Кембриџу, у америчкој држави Масечусетс, основан колеџ „Харвард“, најстарија образовна установа у САД.
1886. - На острву Бидл у њујоршкој луци председник САД Гровер Кливленд открио Статуу слободе, поклон Француске, коју је израдио Фредерик Огист Бартолди.