Из пројекта Википедија
[уреди] Догађаји
- 532.- Малобројне царске трупе предвођене Велизаром савладале устанак Ника у Константинопољу. Победа над устаницима трајно учврстила режим византијског цара Јустинијана I.
- 1520. - краљ Данске и Норвешке Кристијан II победио је Швеђане и освојио Шведску.
- 1535. - шпански конквистадор Франсиско Писаро основао је Лиму, сада главни град Перуа.
- 1654. - вођа запорошких козака хетман Богдан Хмељницки признао је врховну власт московског цара. Тиме се Украјина ујединила с Русијом, што је изазвало руско-пољски рат (1654-67).
- 1778. - енглески морепловац Џејмс Кук открио је Хаваје, које је назвао Сендвич острва по имену лорда Сендвича.
- 1871. - у дворани огледала палате у Версају пруски краљ Вилхелм I проглашен је за првог цара новоствореног Немачког царства.
- 1919. - француски премијер Жорж Клемансо отворио је Версајску мировну конференцију након окончања Првог светског рата. Мировним уговором потписаним 28. јуна, Немачка је преузела одговорност за рат, обавезала се на исплату ратне штете и забрањено јој је наоружавање. Створене су нове државе Пољска, Мађарска, Чехословачка, Естонија, Летонија, Литванија и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
- 1944. - након седмодневних жестоких борби совјетске трупе су у Другом светском рату окончале блокаду Лењинграда, у којем је током немачке опсаде од септембра 1941. од исцрпљености и глади умрло око 620.000 људи.
- 1974. - после седмодневних преговора Египат и Израел потписали су споразум о дезангажовању војних снага дуж Суецког канала.
- 1977. - у авионској несрећи близу Сарајева погинули су председник владе СФР Југославије Џемал Биједић, његова супруга Разија и још шест путника.
- 1977. - у најтежој железничкој несрећи у Аустралији, око 80 људи је погинуло када је воз у Сиднеју ударио у бетонски мост.
- 1989. - четврти дан заредом хиљаде Чехословака сливало се ка централном прашком тргу Вацлавске намести певајући „слобода“, „истина“ и „људска права“ у мирном протесту против комунистичких власти.
- 1991. - Парламент Јордана је осудио ваздушне нападе на Ирак у операцији „Пустињска олуја“ и позвао арапске и исламске земље на акцију против САД и њених савезника; Ирак је лансирао осам ракета „скад“ на Израел, у покушају да јеврејску државу увуче у Заливски рат.
- 1996. - владајућа социјалистичка партија (ПАСОК) изабрала је Костаса Симитиса за премијера Грчке, након што је тешко оболели оснивач ПАСОК-а Андреас Папандреу поднео оставку.
- 1997. - Франц Враницки поднео је оставку на положај аустријског канцелара на којем је био скоро 11 година.
- 1999. - одлука владе СР Југославије да представника ОЕБС на Косову Вилијама Вокера прогласи „персоном нон грата“ и да ускрати дозволу главном тужиоцу Међународног суда за ратне злочине Луиз Арбур да уђе у земљу, додатно је заоштрила југословенске односе с међународном заједницом.
- 2001. - САД су укинуле санкције СР Југославији уведене почетком 1999. због политике режима Слободана Милошевића према Албанцима на Косову. Америчким фирмама тада је било забрањено да послују са Југославијом. Поред скидања те забране, укидање америчких санкција отворило је врата за улазак страних кредита у СР Југославију.
- 2002. - Влада Сијера Леонеа објавила је крај грађанског рата током којег је убијено око 50.000 људи, махом цивила. Рат против владе водио је Уједињени револуционарни фронт (РУФ) познат по својој бруталности.
- 2003. - на Шестом ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије (СПС) за предсеника партије поново је изабран хашки оптуженик Слободан Милшевић.
[уреди] Празници и дани сећања
[уреди] Види још
