21. јул

Из пројекта Википедија

21. јул (21.7.) је 202. дан године по грегоријанском календару (203. у преступној години). До краја године има још 163 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

Јун - Јул - Авг.
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
26	27	28	29	30	1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31	1	2	3	4	5	6
календар за 2006 г. цела година

976. - Основана аустријска кнежевска лоза Бабенберга која је владала Аустријом до 1246. Њихов породични архив постао основни фонд данашњег Државног архива у Бечу.
1542. - Папа Павле III формирао инквизицију, конгрегацију кардинала са овлашћењима да прогоне јеретике, како би појачао борбу против протестантизма.
1718. - Закључен Пожаревачки мир између Турске, Аустрије и Млетачке републике, после турског пораза у рату од 1714. до 1718. Тим миром Турска Аустрији препустила северну Србију, јужно од Саве, Банат и део Срема.
1773. - Папа Клемент XIV издао папску булу „Dominus ac Redemptor“ којом је распустио језуитски ред.
1774. - Склопљен Кучук-Кајнарџијски мир којим је окончан рат Русије и Турске, од 1768. до 1774. у којем је турска војска доживела низ пораза.
1798. - Наполеон Бонапарта после победе у бици код пирамида завладао Египтом.
1820. - Дански физичар Ханс Кристијан Ерстед представио своје откриће, електромагнетизам.
1897. - Принц од Велса отворио галерију „Тејт” у Лондону.
1904. - Завршена градња Трансибирске железнице од Москве до Нахотке код Владивостока. Железница грађена 13 година.
1940. - У балтичким државама Литванији, Летонији и Естонији успостављена совјетска власт.
1960. - Сиримаво Бандаранаике постала премијер Цејлона, као прва жена у свету која је дошла на чело владе. Она је на то место дошла по убиства њеног мужа Соломона.
1973. - Упркос протестима светског јавног мњења Француска почела серију нуклеарних проба у јужном Пацифику.
1974. - Грчка прихватила резолуцију Уједињених нација о прекиду ватре на Кипру, дан после турске инвазије. Наредног дана исту резолуцију прихватила и Турска.
1983. - У Пољској укинуто ратно стање, уведено у децембру 1981.
1993. - У поплавама и клизиштима проузрокованим једномесечним кишама у Индији, Бангладешу и Непалу погинуло око 1.000 људи, а више милиона принуђено да напусти домове.
1994. - Руски писац Александар Исајевич Солжењицин стигао у Москву после двомесечног путовања по Русији, из које је 20 година раније отишао у егзил.
1995. - Представници 16 земаља на Међународној конференцији о Босни у Лондону упозорили босанске Србе да ће, ако нападну „заштићену зону“ УН у Горажду, бити суочени са узвраћањем које укључује употребу ваздушне силе.

[уреди] Рођења

1816. - Паул Јулијус фон Ројтер, оснивач британске новинске агенције Ројтерс.
1884. - Иван Ђаја, српски биолог и физиолог.
1899. - Ернест Милер Хемингвеј, амерички писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1954.
1938. - Ђорђе С. Пауновић, редовни професор Електротехничког факултета

[уреди] Смрти

1796. - Роберт Бернс, шкотски песник.
1921. - Милорад Драшковић, министар унутрашњих послова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
1967. - Алберт Џон Лутули, јужноафрички политичар, борац против апартхејда.
1985. - Александар Вучо, српски песник, романописац и активан учесник надреалистичког покрета.
1998. - Ален Шепард, амерички космонаут.
2000. - Станојло Рајичић, југословенски композитор.