3. децембар

Из пројекта Википедија

3. децембар (3.12.) је 337. дан године по грегоријанском календару (338. у преступној години). До краја године има још 28 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

Нов. - Децембар - Јан.
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
27	28	29	30	1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31
календар за 2006 г. цела година

1694. - У Енглеској усвојен закон према којем ће Парламент бити биран сваке треће године.
1910. - У Паризу први пут приказана неонска лампа коју је изумео француски физичар Жорж Клод.
1912. - Турска, Бугарска, Србија и Црна Гора склопиле примирје у Првом балканском рату. Рат настављен 3. фебруара 1913, а ново примирје успостављено 23. априла, када су обновљени и мировни преговори у Лондону.
1944. - У Атини избио грађански рат између Владе, коју је подржавала Велика Британија, и Фронта националног ослобођења. Мир постигнут на конференцији у Варкизи 12. фебруара 1945, када су се представници Владе и ЕАМ-а споразумели да плебисцитом буде одређен облик владавине у Грчкој.
1962. -
- Едит Спарлок Сампсон ступила на дужност судије у општинском суду у Чикагу, као прва црнкиња на месту судије у САД.
- Густа магла која је Лондон прекривала четири дана узроковала смрт тровањем сумпор-диоксидом великог броја људи.
1967. - Јужноафрички хируг Кристијан Барнард у болници „Гроте Шур“ у Кејптауну први пут у историји медицине извршио трансплантацију срца. Пацијент Луис Вашкански потом, са срцем једне 25-годишње девојке страдале у саобраћајној несрећи, живео 18 дана.
1971. - Почео индијско-пакистански рат због Кашмира, завршен 17. децембра победом Индије и одвајањем Бангладеша, дотад Источног Пакистана, у посебну државу.
1975. - У Лаосу власт преузели комунисти и прогласили крај 600 година старе монархије.
1984. - У граду Бопал у Индији око 4.500 људи умрло, 500 ослепело, а 50.000 отровано гасом исцурелим из фабрике пестицида „Јунион карбајд“.
1989. - После пада Берлинског зида у Источној Немачкој оставке поднели лидер Јединствене радничке партије Немачке Егон Кренц и сви чланови партијског Политбироа и Централног комитета владајуће партије.
1995. - Бивши председник Јужне Кореје Чун До Хван ухапшен под оптужбом да је одговоран за масакр у граду Квангџу у мају 1979, када је војска убила више од 200 демонстраната.
1997. - У главном граду Канаде Отави представници 122 земље потписали Конвенцију о забрани противпешадијских мина. Неколико земаља, међу којима САД, одбиле да се прикључе споразуму.
2005. - У Београдском Дому омладине основан је локални огранак Викимедијине задужбине (Wikimedia Foundation) - Wikimedia Србије и Црне Горе, као пети огранак у свету.

[уреди] Рођења

1368. - Карло VI Луди, француски краљ († 1422.)
1800. - Франце Прешерн, словеначки песник. († 1849).
1857. - Џозеф Конрад, енглески књижевник пољског порекла. († 1924).
1869. - Слободан Јовановић, српски правник, историчар, књижевник и председник Српске краљевске академије. (†1958).
1883. - Антон Веберн, аустријски композитор. († 1945).
1923. - Марија Калас, грчка оперска певачица. († 1977).
1930. - Жан Лик Годар, француски режисер.

[уреди] Смрти

1919. - Пјер Огист Реноар, француски сликар. (†1919).
1952. - Милан Грол, српски књижевник и политичар.
1978. - Љубинка Бобић, српска глумица. (†1978).
2000. - Гвендолин Брукс, америчка песникиња.
2001. - Герхард Ригнер, аутор телеграма који је објављен као упозорење свету на нацистички план о уништењу јеврејског народа.