17. мај

Из пројекта Википедија

17. мај (17.5.) је 137. дан године по грегоријанском календару (138. у преступној години). До краја године има још 228 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

Апр. - Мај - Јун
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31	1	2	3	4
календар за 2006 г. цела година

1102. - Први угарски краљ из династије Арпадовића крунисан у Биограду за краља Хрватске и Далмације.
1814. - Норвешка прогласила независност од Шведске и усвојила нови устав.
1861. - Томас Кук организовао први туристички „пакет аранжман“ у свету, шестодневно путовање из Лондона у Париз.
1903. - У Шпанији национализована имовина цркве и укинуте су црквене школе.
1939. - Шведска, Норвешка и Финска одбиле су Хитлеров предлог да потпишу пакт о ненападању. Пакт су потписале Данска, Естонија и Литванија.
1940. - Трупе нацистичке Немачке у Другом светском рату ушле су у Брисел.
1946. - Премијер Румуније у време Другог светског рата Митри Антонеску осуђен на смрт и стрељан због сарадње с немачким нацистима.
1949. - Велика Британија признала независност Републике Ирске и потврдила припадност Северне Ирске Уједињеном Краљевству.
1954. - Врховни суд САД оспорио пропис из 1896. да образовање треба да буде „одвојено али једнако“, чиме је формално одбачена расна сегрегација у државном школском систему.
1965. - Први пут пренет ТВ програм у боји из Велике Британије у САД. То је био пренос емисије америчке ТВ мреже НБЦ „Нови поглед на стару Енглеску“ преко америчког комерцијалног телекомуникационог сателита „Ерли Бирд“.
1966. - Основана Математичка гимназија у Београду
1973. - Специјални комитет америчког Сената почео истрагу о афери Вотергејт у којој су присталице републиканске странке биле оптужене да су пред председничке изборе 1972. ради шпијунаже провалиле у седиште Демократске странке. Администрација тадашњег председника САД Ричарда Никсона оптужена је да омета истрагу, па је покренут поступак за опозив председника. Никсон је у августу 1974. дао оставку, а председнички положај преузео је дотадашњи потпредседник Џералд Форд.
1974. - У три експлозије аутомобила-бомби у центру Даблина 32 особе су погинуле, а више стотина је рањено.
1987. - Ирачки ратни авион „Ф-I Мираж“ испалио је две „егзосет“ ракете на амерички војни брод „Старк“ који је патролирао Заливом. Погинуло је 37, а рањена су 62 морнара.
1997. - Лоран Кабила је са својим трупама ушао у Киншасу, преузео власт у Заиру и променио назив државе у Демократска Република Конго. Кабила је убијен у покушају државног удара у јануару 2001, а власт је преузео његов син Жозеф.
1998. - Припадници сепаратистичког покрета „Тамилских тигрова“ убили су Сароџинија Јогесварана, градоначелника Џафне, града на северу Шри Ланке.
1999. - Изборе у Израелу добио вођа Лабуристичке партије Ехуд Барак, чиме је окончана трогодишња владавина премијера Бењамина Нетањахуа, лидера десничарског Ликуда.
2000. -
- Влада Србије преузела београдски радио и телевизију „Студио Б“ упадом полиције у редакције. Власти су у наредним месецима на различите начине онемогућавале рад независних електронских медија у Србији и истовремено отварале нове под државном контролом и контролом владајућих партија.
- У Индонезији одржано прво суђење за кршење људских права. У том процесу двадесетчетворо војника и цивила оптужено је за убиство десетина сељака у масакру у провинцији Асех 1999.
2001. - Свих 30 путника, укључујући и иранског министра саобраћаја Рахмана Дадмана и заменике министара из његове делегације погинуло је када се на северу Ирана срушио руски авион Јак-40.
2003. - У највећој поплави у последњих 50 година, која је после великих киша задесила Шри Ланку, погинуло је око 250 људи, око 55.000 кућа је потпуно уништено, а нека села су збрисана са лица земље. Процењено је да је око 150.000 људи остало без крова над главом.

[уреди] Рођења

1749. - Едвард Џенер, енглески лекар. Проналазач вакцине против великих богиња. (†1823).
1866. - Ерик Сати, француски композитор и пијанист.
1900. - Рухолах Хомеини, ирански верски вођа.
1906. - Зинка Кунц, хрватска певачица.
1980. - Давор Џалто, уметник, теоретичар и историчар уметности.