6. октобар
Из пројекта Википедија
6. октобар (6.10.) је 279. дан у години по грегоријанском календару (280. у преступној години). До краја године има још 86 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
| Сеп. - Октобар - Нов. | ||||||
| По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 1 |
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 |
| календар за 2006 г. цела година |
||||||
- 1908. - Аустро-Угарска анектирала Босну и Херцеговину, што је изазвало дубоку кризу у односима европских сила. Да би избегле рат, водеће европске земље признале анексију у марту 1909. Под притиском европских сила анексију признала и Краљевина Србија.
- 1915. - Нападом на Србију Бугарска, која је на почетку рата прогласила неутралност, укључила се у Први светски рат на страни Централних сила. Суочена истовремено с немачко-аустроугарском офанзивом на северу, српска војска била присиљена да се повуче на Косово, а потом преко Албаније до Јадранског мора, одакле су је савезничке снаге пребациле на острво Крф.
- 1927. - Премијером филма „Певач џеза“ у Њујорку, с тада врло популарним певачем Алом Џонсоном у главној улози, почела ера звучног филма.
- 1958. - Америчка нуклеарна подморница „Сивулф“ изронила на површину код обале Нове Енглеске после два месеца проведена у морским дубинама, што је био светски рекорд у остајању под морем.
- 1972. - Више од 200 људи погинуло и више од хиљаду повређено у железничкој несрећи код мексичког града Салтиљо.
- 1973. - Нападом Египта и Сирије на израелске положаје на источној обали Суеца и на Голанској висоравни почео четврти војни сукоб Израела и Арапа, окончан 22. октобра резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација о прекиду ватре.
- 1976. - Војна хунта у Тајланду срушила владу Сенија Прамођа, а војска на универзитету у Бангкоку масакрирала велик број студената-левичара.
- 1988. - Под притиском демонстрација руководство Војводине поднело оставке. Током протеста демонстранти на функционере који су покушали да им се обрате бацали јогурт, због чега је тај догађај касније назван „јогурт-револуција“.
- 1991. - Индонежански војни авион ударио у Џакарти у зграду Владе. Погинуле 102 особе, повређено их више од 5.000.
- 1998. - Под притиском међународне заједнице и претњама ваздушним ударима НАТО почело повлачење српских снага безбедности са Косова према централној Србији.
- 2000. -
- Слободан Милошевић признао победу Војислава Коштунице у првом кругу избора за председника Савезне Републике Југославије честитајући му победу. Војислав Коштуница је постао први изабрани политичар у СРЈ који није био члан Савеза Комуниста Југославије.
- Савезни уставни суд потврдио победу Војислава Коштунице на председничким изборима 24. септембра. Слободан Милошевић у обраћању нацији путем телевизије признао пораз и честитао победу новоизабраном председнику. Тиме окончана постизборна криза током које су на стотине хиљада грађана широм Србије протестовале због покушаја власти да фалсификује изборне резултате.
[уреди] Рођења
- 1552. - Матео Ричи, италијански језуита.
- 1767. - Хенри Кристоф, хаићански државник.
- 1846. - Џорџ Вестингхаус, амерички инжењер и индустријалац.
- 1887. - Шарл Едуар Жанре, француски архитекта и теоретичар швајцарског порекла.
- 1903. - Ернест Томас Синтон Волтон, ирски физичар.
- 1914. - Тор Хејердал, норвешки етнолог и истраживач.
- 1930. - Хафез ал Асад, сиријски државник и генерал.
[уреди] Смрти
- 1014. - Самуило, цар који је 976. дигао устанак против Византије и основао Македонско царство.
- 1536. - Библије Вилијам Тиндејл, енглески верски реформатор и преводилац.
- 1878. - Илија Милосављевић Коларац, српски трговац. (*1800).
- 1981. - Анвара ел Садата, египатски државник.
- 1989. - Бет Дејвис, америчка филмска глумица.
- 1990. - Марија Драженовић Ђорђевић, прва жена-ратни пилот у Југославији.
