25. јул

Из пројекта Википедија

25. јул (25.7.) је 206. дан године по грегоријанском календару (207. у преступној години). До краја године има још 159 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

Јун - Јул - Авг.
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
26	27	28	29	30	1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31	1	2	3	4	5	6
календар за 2006 г. цела година

1261. - Алексије Стратигопул, царски војсковођа Михаила VIII Палеолога ушао у небрањени Константинопољ (Цариград). Латински цар Балдуин II побегао из њега. Тако је престало да постоји Латинско царство.
1593. - Краљ Француске Анри IV, краљ Наваре пре доласка на француски престо 1589. и вођа француских протестаната, прешао у католичанство.
1712. - Војска швајцарских протестанских кантона у бици код Вилмергена потукла снаге католичких кантона, чиме су у Швајцарској окончани верски ратови.
1848. - Аустријанци у бици код Кустоце поразили снаге Сардинске краљевине, сузбивши први значајнији напор за уједињење италијанских територија у јединствену државу.
1878. - Прва кинеска дипломатска мисија у САД стигла у Вашингтон.
1898. - Војска САД у шпанско-америчком рату окупирала Порторико, који је Париским мировним уговором исте године уступљен САД. Истог дана 1953. добио статус придружене државе САД.
1907. - Јапан прогласио протекторат над Корејом с правом контроле владе те земље.
1909. - Француски пилот Луј Блерио први авионом прелетео Ламанш. Раздаљину од 40 километара од Лебарака, код Калеа, до Довера прелетео за 37 минута.
1917. - Холанђанка Маргарета Гертруда Целе, позната као Мата Хари, осуђена на смрт под отужбом да је шпијунирала за Немце током Првог светског рата.
1934. - Нацисти у Бечу убили канцелара Аустрије Енгелберта Долфуса.
1943. - Италијански диктатор Бенито Мусолини приморан, после седнице Великог фашистичког већа, да поднесе оставку. Краљ Виктор Емануеле за премијера именовао маршала Пјетра Бадоља. Мусолини ухапшен и интерниран, а 1945. стрељан.
1952. - Ступио на снагу уговор о Европској заједници за угаљ и челик, што је била прва фаза стварања Европске уније.
1956. - У судару италијанског и шведског брода "Андреа Дорија" и "Стокхолм" испред обала САД у Атлантском океану погинуло 50 особа.
1957. - Тунис постао република, за председника изабран Хабиб Бургиба.
1963. - СССР, САД и Велика Британија закључили уговор о забрани нуклеарних проба у ваздуху, под водом и у космосу.
1968. - Папа Павле VI забранио верницима Римокатоличке цркве све вештачке методе спречавања зачећа.
1982. - Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат у Бејруту потписао декларацију којом је прихватио резолуције Уједињених нација о постојању државе Израел.
1991. - Совјетски председник Михаил Горбачов предложио лидерима Комунистичке партије СССР-а нову платформу у којој изградња комунизма више није основни циљ и позвао их да одбаце застареле идеолошке догме.
1992. - Италијанска влада послала 7.000 војника на Сицилију, у настојању да разбије мафију.
1994. - Израел и Јордан у Вашингтону потписали декларацију којом је окончано ратно стање између две државе.
1995. - Међународни суд за ратне злочине на простору СФРЈ у Хагу подигао оптужнице против Радована Караџића, Ратка Младића, Милана Мартића и још 21 особе, углавном команданата и стражара затвореничких логора у Босни. Лидер босанских Срба Радован Караџић и генерал Ратко Младић оптужени за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности.
2000. - Суперсонични авион "конкорд" компаније Ер Франс срушио се близу Париза непосредно по полетању. Погинуло 109 путника и чланова посаде и четири особе на земљи. То је била прва несрећа "конкорда" откако је почео да лети, 1969.
2001. - Генерал Хрватске војске Рахим Адеми, оптужен за злочине над Србима 1993. у Медачком џепу, код Госпића, у Хрватској, предао се Хашком трибуналу. На основу одлуке Судског већа 20. фебруара 2002. Адеми пуштен на слободу до почетка суђења.
2002. - Председник Русије Владимир Путин потписао закон којим се Русима дозвољава да продају и изнајмљују земљишне поседе, први пут од 1917.