14. јун
Из пројекта Википедија
14. јун (14.6.) је 165. дан године по грегоријанском календару (166. у преступној години). До краја године има још 200 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
Мај - Јун - Јул | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
29 | 30 | 31 | 1 | 2 | 3 | 4 |
5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 1 | 2 |
календар за 2006 г. цела година |
- 1645. - У грађанском рату у Енглеској снаге парламентариста под вођством Оливера Кромвела и Томаса Ферфакса поразиле су код Нејзбија ројалисте под вођством принца Руперта од Палатинејта.
- 1777. - Конгрес САД прихватио заставу „звезда и пруга“ као званично државно знамење.
- 1789. - Енглески капетан Вилијам Блај, са 18 присталица, после драматичног путовања и више од 3.500 пређених миља, стигао на острво Тимор близу Јаве. Блај је 48 дана раније остављен у водама Тахитија након што је побуњена посада брода „Баунти“ преузела команду над бродом.
- 1800. - Наполеон Бонапарта поразио аустријске трупе у пресудној бици код Маренга у Италији.
- 1940. - Застава са кукастим крстом подигнута је на Ајфеловој кули док су трупе нацистичке Немачке у Другом светском рату улазиле у центар Париза.
- 1941. - Председник САД Френклин Рузвелт наредио замрзавање имовине Немачке и Италије у Америци.
- 1943. - У бици на Сутјесци у Другом светском рату погинуо је српски публициста, новинар и преводилац Веселин Маслеша.
- 1962. - У Паризу основана Европска организација за истраживање свемира.
- 1966. - Ватикан објавио аболицију на Индекс забрањених књига (лат: Index librorum prohibitorum). Попис дела које католички верници по црквеној забрани нису смели читати објавио је 1559. папа Павле IV.
- 1990. - У Букурешту је 10.000 рудара, уз подршку власти како је тврдила опозиција, растурило шаторско насеље студената који су демонстрирали против власти у центру града и демолирало редакције појединих листова и седишта опозиционих странака.
- 1992. - У Београду први пут после 45 година одржана литија за празник Духова на којој је учествовало око 10.000 људи предвођених патријархом српским Павлом; у организацији Грађанског савеза Србије неколико хиљада Београђана учествовало је на манифестацији „Последње звоно“ са поруком режиму Слободана Милошевића да је његово време истекло.
- 1993. - Тансу Чилер је постала прва жена премијер у историји Турске.
- 1995. - Чеченски побуњеници извршили напад на град Буђоновск на југу Русије, узели 1.500 таоца и заузели владине зграде. У нападу је погинуло око 100 људи, а таоци су враћени након преговора са руским премијером Виктором Черномирдином.
- 2000. - Италијанске власти испоручиле су Турској Мехмеда Али Агџу након што га је председник Италије помиловао. Агџа је због покушаја атентата 1981. на папу Јована Павла II, провео 19 година у италијанском затвору.
- 2001. - Влада СР Југославије усвојила нацрт закона о сарадњи с Међународним судом за ратне злочине у Хагу. Након неуспешних преговора с коалиционим партнером Социјалистичком народном партијом Црне Горе, нацрт закона повучен је из процедуре Савезне скупштине 21. јуна.
- 2003. - На референдуму у Чешкој, 81 одсто грађана гласало за приступање ЕУ.
[уреди] Рођења
- 1798. - Франтишек Палацки, чешки историчар и политичар, вођа чешког препорода у XIX веку.
- 1811. - Херијет Елизабет Бичер Стоу, америчка књижевница, аутор романа „Чича Томина колиба“.
- 1894. - Љубица Јанковић, етномузиколог.
- 1924. - Владимир Алексејевич Солоухин, руски писац.
- 1928. - Ернесто Че Гевара, револуционар.
- 1973. - Светлана Ражнатовић, фолк певачица.
[уреди] Смрти
- 1837. - Ђакомо Леопарди, италијански писац.
- 1904. - Јован Јовановић Змај, српски писац и лекар.
- 1917. - Драгутин Димитријевић Апис, српски официр и један од завереника против краља.
- 1928. - Емелин Панкхерст, британска суфражеткиња.
- 1936. - Максим Горки, руски писац.
- 1946. - Џон Берд, шкотски инжењер. (*1888).
- 1968. - Салваторе Квазимодо, италијански песник.
- 1986. - Хорхе Луис Борхес, аргентински писац.
[уреди] Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави: