23. октобар

Из пројекта Википедија

23. октобар (23.10.) је 296. дан у години по грегоријанском календару (297. у преступној години). До краја године има још 69 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Литература
6 Види још

[уреди] Догађаји

Сеп. - Октобар - Нов.
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
25	26	27	28	29	30	1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31	1	2	3	4	5
календар за 2006 г. цела година

1596. - Турска војска султана Мухамеда III код Ерлауа у Мађарској поразила аустријске трупе надвојводе Максимилијана.
1912. - Почела битка код Куманова у Првом балканском рату у којој је српска војска нанела тежак пораз турским трупама и присилила их да се повуку ка Битољу.
1917. -
- Америчке снаге ступиле у прве борбене акције у Првом светском рату, код Линевила у Француској.
- На седници Централног комитета руске Социјалистичке радничке партије донета одлука о подизању оружаног устанка. У припремама и извођењу Октобарске револуције од тада непосредно учествује Владимир Иљич Уљанов Лењин.
1942. - Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија почела офанзиву против немачких снага под командом Ервина Ромела у египатској пустињи код места Ел Аламејн. Једна од најзначајнијих битака у Другом светском рату окончана 12 дана касније победом Британаца, уследило искрцавање савезника на тле северне Африке.
1944. - Совјетска Црвена армија током Другог светског рата ушла у Мађарску.
1944. - У филипинском заливу Лејте почела једна од највећих поморско-ваздушних битака у Другом светском рату, у којој је учествовала готово цела јапанска флота и три четвртине флоте САД, окончана поразом Јапанаца 25. октобра.
1954. - После серије састанака у Паризу, СССР, САД, Велика Британија и Француска споразумеле се да окончају окупацију Немачке.
1956. - Уличним демонстрацијама студената и радника у Мађарској почела антикомунистичка побуна, коју су совјетске трупе угушиле 4. новембра 1956.
1958. - Руски писац Борис Пастернак добио Нобелову награду за књижевност за роман „Доктор Живаго“ који је постао бестселер на Западу, док у СССР тада још није био објављен.
1961. - Бившем генералном секретару Уједињених Нација, Швеђанину Хјалмару Агне Дагу Хамаршелду, који је под неразјашњеним околностима погинуо у авиону у време конгоанске кризе, постхумно додељена Нобелова награда за мир.
1973. - Северновијетнамски мировни преговарач Ле Дук То одбио Нобелову награду за мир уз образложење да у његовој земљи још нема мира.
1983. -
- У нападу камионима напуњеним експлозивом на штаб америчких маринаца у Бејруту и оближњу зграду у којој су били француски војници погинуо 241 амерички војник и 58 француских.
- На акушерској клиници у Загребу рођена прва југословенска „беба из епрувете“.
1990. - Украјински премијер Виталиј Масол принуђен да поднесе оставку после масовних студентских протеста. То је био први функционер Совјетског Савеза који је отишао са власти под притиском јавности.
1991. - Представници 19 земаља потписали, на међународној конференцији у Паризу у организацији УН, мировни споразум за окончање 13-годишњег грађанског рата у Камбоџи.
1994. - У експлозији бомбе на предизборном митингу у главном граду Шри Ланке Коломбу погинуло најмање 50 особа, међу којима и кандидат опозиције за председника Гаминија Дисанајакеа.
2001. - ИРА објавила да почиње разоружавање, а два дана касније Велика Британија укинула четири безбедносна пункта.
2002. - Окружно јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против више лица осумњичених за отмицу и убиство 16 муслимана из Сјеверина у октобру 1992.

[уреди] Рођења

1789. - Димитрије Давидовић, српски новинар и публициста.
1801. - Алберт Лорцинг, немачки композитор, певач и диригент. (†1851).
1817. - Пјер Атаназ Ларус, француски лексикограф и енциклопедиста.
1940. - Едсон Арантес до Насименто Пеле, бразилски фудбалер.

[уреди] Смрти

42. пне. самоубиство извршио Марко Јуније Брут, један од вођа завере у којој је 44. убијен Јулије Цезар. Брут се убио после пораза који су републиканској војсци у бици код Филипа нанеле снаге Марка Антонија и Октавијана.
1944.
- Баркла Чарлс Гловер, енглески физичар, добитник Нобелове Награде за физику 1917. (*1877)
- пребацујући се преко Дунава у тек ослобођен Београд, у Другом светском рату погинуо Иван Милутиновић, један од вођа Народноослободилачког рата и функционер Комунистичке партије Југославије.