3. март

Из пројекта Википедија

3. март (03.03) је 62. дан у години по грегоријанском календару (63. у преступној години). До краја године има још 303 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

Феб. - Март - Април
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
27	28	1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31	1	2
календар за 2006 г. цела година

1808. - Француске трупе под командом маршала Јоакима Мире Мираа заузеле Мадрид.
1861. - Манифестом цара Александра II укинуто кметство у Русији. Више од 47 милиона кметова ослобођено феудалног односа и добило право да тргује, да се бави занатима и свим пословима у привреди.
1875. - У Париској опери први пут изведена Бизеова опера "Кармен".
1878. - Потписан Санстефански мировни уговор Русије и Турске којим је Русија покушала да "источно питање" реши у своју корист и стварањем Велике Бугарске, која је обухватила и нека подручја источне Србије, обезбеди превласт на Балкану. Због жестоког противљења европских сила, Србије и Грчке, ревизија Санстефанског уговора извршена на Берлинском конгресу у јуну исте године.
1886. - После српског пораза код Сливнице, Србија и Бугарска закључиле Букурештански мир. Тромесечни рат који је почео краљ Милан Обреновић због припајања источне Румелије Бугарској знатно ослабио краљев положај у земљи.
1918. - У Брест-Литовску потписан мировни уговор Совјетске Русије и Немачке и њених савезника у Првом светском рату. Због унутрашње нестабилности и изостанка подршке сила Антанте, совјетска власт присиљена да направи велике територијалне уступке и пристане да Немачкој плати ратну одштету.
1924. - Народна скупштина у Анкари укинула Муслимански калифат и протерала из земље калифа и његову породицу, као део реформи које је на модернизацији земље покренуо председник Кемал Ататурк.
1944. - Амерички ратни авиони су се први пут у Другом светском рату појавили изнад Берлина.
1974. - У дотад најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства, погинуло је свих 346 особа у турском путничком авиону ДЦ-10, који се срушио близу Париза.
1980. - Француски председник Валери Жискар д'Естен је у разговору с државницима арапских земаља Персијског залива први пут у званичној форми признао палестинском народу право на самоопредељење.

1980 -Вођа партије ЗАПУ Роберт Мугабе убедљивом већином добио прве слободне изборе у Родезији и потом формирао прву већинску црначку владу.

1991. - Становници Летоније и Естоније убедљивом већином гласали за независност од Совјетског Савеза.
1996. -
- У Шпанији је конзервативна Народна партија Хосеа Марије Аснара добила парламентарне изборе, окончавши 13 година владавине социјалистичког премијера Фелипеа Гонзалеса.
- У експлозији бомбе у аутобусу у центру Јерусалима погинуло 19 људи, међу којима и бомбаш-самоубица.
- Југословенске власти ухапсиле Радослава Кременовића и Дражена Ердемовића, које је Хашки суд осумњичио за ратне злочине почињене у Сребреници у јулу 1995, и предале их Међународном суду. Кременовић, после истраге, пуштен у мају јер суд није доказао његову кривицу, а Ердемовић, први оптужени који је признао кривицу, осуђен на пет година затвора.
1997. - Најмање 125 људи погинуло, а више од 450 повређено када је путнички воз у пакистанској провинцији Пенџаб у пуној брзини излетео из шина.
2000. - Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио ратног команданта снага босанских Хрвата, генерала Тихомира Блашкића, на 45 година затвора због злочина које су хрватске снаге починиле над муслиманима у средњој Босни, од 1992. до 1994. године.
2002. - Швајцарци су се на референдуму изјаснили за улазак своје земље у Уједињене нације.
2003. - Посланици Скупштине Србије и Црне Горе изабрали су Драгољуба Мићуновића за председника парламента новоформиране државне заједнице.
2004. -
- Србија добила мањинску владу на челу с Војиславом Коштуницом, лидером Демократске странке Србије. Влада изабрана уз подршку Социјалистичке партије Србије, а чине је ДСС, Г17 плус и коалиција Српског покрета обнове и Нове Србије.
- Сенат Француске изгласао је огромном већином забрану ученицима у државним школама, истакнуто ношење верских обележја. Расправа је покренута због ученица које су носиле мараме на муслимански начин, и тиме нарушиле „лаицизам“ у школама.

[уреди] Рођења

1652. - Тoмaс Oтвej, eнглeски писaц
1847. - Александар Грејам Бел, aмeрички филoлoг шкoтскoг пoрeклa († 1922.)

[уреди] Смрти

1703. - Роберт Хук, eнглeски физичaр (* 1635).
1707. - цар Аурангзеб, најмлађи син цара Џехана
1792. - Роберт Адам, шкoтски aрхитeктa и дeкoрaтeр.
1922. - Владимир Јовановић, политичар. (* 1833)
1987. - Дени Кеј, aмeрички пoзoришни и филмски глумaц (* 1913.)
1988. - Хенрик Шеринг, пољски виолиниста (* 1918.)
1991. - Вилијам Џорџ Пени, eнглeски aтoмски физичaр и мaтeмaтичaр (* 1909.)
1993. - Алберт Брус Сејбин, aмeрички вирусoлoг пoрeклoм пoљски Jeврejин (* 1906.)
1996. - Маргарет Дирас, француска списатељица.