12. март

Из пројекта Википедија

12. март (12.03) је 71. дан у години по грегоријанском календару (72. у преступној години). До краја године има још 294 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

Феб. - Март - Април
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
27	28	1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31	1	2
календар за 2006 г. цела година

641. - Кинеска принцеза Вен Ченг удала се за владара Тибета, на основу чега је касније Кина полагала право на суверенитет над том јужном планинском провинцијом.
1507. - У бици с побуњеницима у Навари погинуо Чезаре Борџија, италијански пустолов, политичар и кардинал. Син папе Александра VI послужио Макијавелију као узор политичког цинизма и сматра се да га је Борџијин начин владања подстакао да напише дело "Владар".
1537. - Турци заузели далматинско утврђење Клис, које је дуго одолевало турском надирању из Босне. У борби погинуо и легендарни сењски капетан и клишки кнез Петар Кружић. Исте године Турци основали клишки санџак који је обухватао цело далматинско залеђе и део Босне.
1848. - У Бечу избиле велике студентске демонстрације против апсолутистичког режима канцелара Клеменса Метерниха, што је био почетак револуције која је потресла темеље Аустрије и довела до слома Метерниховог апсолутизма.
1854. - Велика Британија и Француска закључиле савез са Отоманским царством против Русије, у Кримском рату.
1868. - Скинута забрана са правописа Вук Караџић и дозвољена његова употреба. Решење о томе донео, на основу одлуке кнеза Михаила Обреновића, министар просвете Димитрије Црнобарац, бечки и париски доктор наука. Забрана скинута четири године после Караџићеве смрти.
1907. - У експлозији ратног брода "Јена" у француској луци Тулон погинуло најмање 118 људи.
1938. - Предвођене Адолфом Хитлером, немачке трупе умарширале у Аустрију, чиме је та држава припојена Трећем рајху.
1947. - Председник САД Хари Труман у Конгресу прокламовао доктрину о помоћи земљама угроженим комунизмом. Прва средства дата Грчкој и Турској.
1966. - Индонежански парламент лишио Ахмеда Сукарна свих функција, укључујући положај председника државе, а генерал Сухарто постао вршилац дужности шефа државе.
1971. - Премијер Хафез ал Асад на референдуму изабран за председника Сирије.
1978. - Партије левице, први пут у историји Француске, добиле апсолутну већину у првом кругу парламентарних избора.
1984. - У Великој Британији почео генерални штрајк рудара.
1993. - У серији експлозија 13 подметнутих бомби у индијском граду Бомбају погинуло најмање 200 људи, а 1.100 рањено.
1999. - Пољска, Чешка и Мађарска постале чланице НАТО, као прве земље бивше чланице Варшавског уговора које су приступиле НАТО.
2001. -
- Уз посредовање међународне заједнице представници српских власти и побуњених Албанаца на југу Србије потписали споразум о прекиду ватре.
- У акцији уништавања неисламских културних споменика талибанске власти у Авганистану уништиле два највећа кипа Буде у свету, стара неколико хиљада година.
2002. - Савет безбедности Уједињених нација, на предлог САД, усвојио резолуцију у којој се први пут помиње Палестина као посебна држава, поред Израела.

[уреди] Рођења

1685. - Џорџ Беркли, ирски философ († 1753.)
1832. - Чарлс Канингем Бојкот, енглески капетан († 1897.)
1856. - Степа Степановић, један од најистакнутијих српских војсковођа. († 1929.)
1881. - Мустафа Кемал Ататурк, турски државник († 1938.)
1943. - Ратко Младић, генерал, командант војске Републике Српске
1981. - Катарина Среботник, словенска тенисерка