22. октобар
Из пројекта Википедија
22. октобар (22.10.) је 295. дан у години по грегоријанском календару (296. у преступној години). До краја године има још 70 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
Сеп. - Октобар - Нов. | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 1 |
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 | 31 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 |
календар за 2006 г. цела година |
- 1721. - После успешно окончаног рата са Шведском, Русија је постала нова сила на Балтику, а Петар Велики проглашен за цара целе Русије.
- 1773. - Краљ Тонга поклонио енглеском истраживачу Џејмсу Куку горостасну корњачу, која је у Лондону живела до 1966.
- 1797. - Француз Андре Жак Гарнерин први употребио падобран, скочивши из балона над Паризом са висине од 680 метара.
- 1873. - Да би онемогућио Французе да се удруже с немачким непријатељима, немачки цар Вилхелм I, на иницијативу канцелара Бизмарка, придружио се савезу Русије и Аустрије.
- 1947. - Почео рат Индије и Пакистана око Кашмира пошто је кашмирски махараџа Хари Синг одбио да се прикључи једној од две земље када је подељен индијски потконтинент. Рат почетком 1949. окончан посредством Уједињених нација, а Кашмир остао подељен.
- 1962. - Председник САД Џон Фицџералд Кенеди издао наређење америчкој ратној морнарици и авијацији да блокирају Кубу због постављања совјетских нуклеарних ракета у тој земљи. Кубанска криза, која је довела свет на ивицу атомског рата, окончана месец дана касније споразумом совјетског лидера Никите Хрушчова и Кенедија о повлачењу нуклеарног наоружања и деблокади Кубе.
- 1964. -
- Француски књижевник Жан Пол Сартр одбио Нобелову награду за књижевност.
- Гимнастичар Мирослав Церар освојио златну медаљу на Олимпијади у Токију, што је била прва златна медаља за Југославију на олимпијским такмичењима.
- 1987. - Примерак ретке едиције Гутенбергове библије продат у аукцијској кући „Кристи“ у Њујорку за рекордних 5,39 милиона долара.
- 1991. - Председништво Југославије непотпуном саставу, чинили га Србија, Војводина, Косово и Црна Гора, одбацило предлог Европске заједнице да југословенска федерација буде реконституисана у асоцијацију суверених држава. Одлука допринела продубљавању југословенске кризе и дефинитивном распаду земље.
- 1992. - На путу Прибој-Рудо из аутобуса киднаповано 16 муслимана, становника села Сјеверин на граници Србије и Босне, а потом убијено у Вишеграду. Отмицу и убиство извршили Милан Лукић, Оливер Крсмановић и Драгутин Драгићевић и Ђорђе Шевић, припадници Вишеградске бригаде Војске Републике Српске, који су готово 11 година после отмице осуђени на вишегодишње казне затвора.
- 2000. - Посмртни остаци једног од највећих српских песника Јована Дучића пренети, 57 година по његовој смрти, из америчког места Либертвил и сахрањени у родном граду Требињу у Републици Српској. Сахрани присуствовао и председник Југославије Војислав Коштуница, који је потом посетио Сарајево, што је била прва посета председника Југославије некој од бивших југословенских република.
[уреди] Рођења
- 1811. - Франц Лист, мађарски композитор.
- 1844. - Анријета Розина Бернар, позната као Сара Бернар, француска глумица.
- 1913. - Бао Дај, вијетнамски цар.
[уреди] Смрти
- 1906. - Пол Сезан, француски сликар.
- 1927. - Борисав Станковић, српски писац.
- 1967. - Боривоје Ж. Милојевић, географ, професор Београдског универзитета и академик САНУ.
- 1973. - Пабло Касалс, шпански виолончелиста каталонског порекла.
[уреди] Празници и дани сећања
- 1883. - У Њујорку извођењем опере „Фауст“ француског композитора Шарла Гуноа отворена оперска кућа „Метрополитен“.
- 1887. - Уреду за патенте у Њујорку Никола Тесла пријавио шест изума, међу којима и вишефазну наизменичну струју. Изуме 1888. откупила фирма „Вестингхаус“ и њихову примену приказала на светској изложби у Чикагу 1893.
- 1912. - Трећа српска армија генерала Божидара Јанковића потукла у Првом балканском рату турске снаге и ослободила Приштину.