26. октобар
Из пројекта Википедија
26. октобар (26.10.) је 299. дан у години по грегоријанском календару (300. у преступној години). До краја године има још 66 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
Сеп. - Октобар - Нов. | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 1 |
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 | 31 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 |
календар за 2006 г. цела година |
- 1896. - Потписан је споразум у Адис Абеби којим је успостављен мир између Италије и Абисиније (Етиопија) и призната независност Абисиније.
- 1905. - Током Прве руске револуције (1905-07), радници су у Петрограду основали први Совјет (радничку скупштину).
- 1911. - У Кини је укинута монархија и проглашена република са Сун Јат Сеном као привременим председником.
- 1917. - Бразил је објавио рат Немачкој у Првом светском рату.
- 1955. - Генерал Нго Дин Дием прогласио је Републику Вијетнам у јужном Вијетнаму, а себе председником и завео диктаторски режим. Убијен је у војном удару у новембру 1963.
- 1955. - Парламент Аустрије прихватио је, дан после одласка последњих савезничких окупационих војника, Државни уговор којим се обавезала на сталну неутралности земље.
- 1961. - Нобелову награду за књижевност добио је југословенски књижевник Иво Андрић и постао први Југословен добитник те престижне светске награде.
- 1972. - У кампањи Савеза комуниста Југославије против „анархолиберала“ смењени су највиши функционери Комунистичке партије Србије Марко Никезић и Латинка Перовић. Након тога смењени су и функционери у државном апарату и привредни руководиоци који су се залагали за либерализацију и модернизацију друштва.
- 1976. - Генерална скупштина УН је једногласно осудила апартхејд и позвала владе земаља чланица да забране све контакте са Транскејом, која је самопрокламовала независност са белом мањином на челу.
- 1994. - Израел и Јордан потписали су споразум, којим је после 46 година формално окончано ратно стање двеју суседних земаља.
- 1998. - Председници Перуа и Еквадора потписали су формалну декларацију којом је решен погранични спор двеју јужноамеричких земаља настао почетком 19. века, због којег су више пута ратовале.
- 1999. - Савет безбедности УН одобрио је упућивање међународних мировних снага, 11.000 војника и полицајаца, у Источни Тимор.
- 2000. - На састанку у Букурешту СР Југославија је постала пуноправни члан Пакта стабилности за југоисточну Европу.
- 2001. - Београдски суд осудио је Добросава Гаврића на 20 година затвора због убиства Жељка Ражнатовића Аркана и још две особе у хотелу „Интерконтинентал“ у Београду 15. јануара 2001.
- 2002. - У акцији ослобађања око 800 талаца, које су чеченски терористи држали три дана у једном московском позоришту, страдало је 128 особа, а свих 50 терориста је ликвидирано.
[уреди] Рођења
- 1685. - Ђузепе Доменико Скарлати, италијански композитор.
- 1759. - Жорж Жак Дантон, један од вођа Француске револуције. (†1794.)
- 1811. - Ајзак Мерит Сингер, амерички изумитељ и глумац. (†1875.)
- 1842. - Василиј Васиљевич Верешчагин, руски сликар.
- 1916. - Франсоа Митеран, француски државник. (†1996).
[уреди] Смрти
- 899. - Алфред Велики, енглески краљ.
- 1440. - Жил де Ре, један од бораца Јованке Орлеанке.
- 1972. - Игор Иванович Сикорски, руски конструктор авиона и хеликоптера.
- 1995. - Фати Шкаки, вођа палестинске терористичке исламске организације „Исламски џихад“.
[уреди] Празници и дани сећања
- 1861. - У Франкфурту је приказан рад првог уређаја за пренос говора, који је његов конструктор Јохан Филип Реис назвао телефон. Као проналазач првог употребљивог телефона (1876) сматра се Американац Александар Грејам Бел.
- 1863. - У Женеви је почела четвородневна међународна конференција 14 земаља на којој је основан Црвени крст и објављени принципи који су 1864. послужили као основа за усвајање Женевске конвенције о заштити жртава рата.
- 1905. - Споразумом у Карлштаду Норвешка се одвојила од Шведске и постала независна краљевина са краљем Хаконом VII.