25. септембар

Из пројекта Википедија

25. септембар (25.9.) је 268. дан у години по грегоријанском календару (269. у преступној години). До краја године има још 97 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

Авг. - Септембар - Окт.
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
28	29	30	31	1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	1
календар за 2006 г. цела година

1345. - После три године безуспешних покушаја, српски цар Душан освојио Сер, чиме је дошао у посед путева који су водили у Тракију и ка полуострву Халкидики, где се налази Света Гора.
1493. - Кристифор Колумбо испловио из луке Кадиз на друго путовање у Нови свет, који је открио 1492.
1555. - Склопљен Аугсбуршки верски мир немачког краља Фердинанда I и лутеранских кнезова, којим су изједначена права лутерана и римокатолика. Усвојен закон о слободи вероисповести по принципу „Чија је земља, онога је и вера“.
1932. - Шпанска покрајина Каталонија добила аутономију, то јест право на заставу, локалну скупштину и језик. Аутономија укинута 1939, када је Франко дошао на власт.
1943. - Совјетска Црвена армија у Другом светском рату ослободила Смоленск, једно од последњих значајних упоришта немачких нацистичких снага на територији СССР.
1959. - Разочаран политиком Владе, један будистички монах извршио у Коломбу атентат на цејлонског премијера Соломона Бандаранаикеа, који је наредног дана подлегао повредама.
1962. - Сони Листон постао светски боксерски шампион „тешке“ категорије када је у Чикагу у првој рунди нокаутирао Флојда Патерсона.
1963. - Војска у Доминиканској Републици оборила либералну владу Хуана Боша Гавиња, формирану седам месеци раније, и суспендовала Устав.
1973. - Амерички васионски брод „Скајлаб 2“ спустио се у Пацифик с три члана посаде, која су провела 59 дана у орбити око Земље.
1990. - Савет безбедности Уједињнеих нација увео ваздушни ембарго над Ираком и окупираним Кувајтом, којим се забрањују сви летови осим хуманитарних.
1991. - Савет безбедности УН усвојио резолуцију о ембаргу на извоз оружја у Југославију и позвао југословенске лидере да прекину сукобе.
1992. - Москва и Вашингтон одбацили један од последњих остатака „хладног рата“, дозволивши слободу путовања руским и америчким новинарима и пословним људима у Русију, односно САД.
1994. - Швајцарци на референдуму прихватили план Владе о доношењу закона против расизма.
1997. - Британски суперсонични аутомобил поставио у Невади нов светски рекорд, постигавши брзину од 1.142 километара на час.
2001. - Официр Армије Босне и Херцеговине, један од команданата у Босанском рату Сефер Халиловић, добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Он је оптужен да је у септембру 1993. учествовао у масакру више од 60 цивила, босанских Хрвата.
2005. - Грчка је постаје првак Европе у Београду,поставши тако прва земља која је истовремено првак старог континента у фудбалу и кошарци.

[уреди] Рођења

1744. - Фридрих Вилхелм II, пруски краљ.
1866. - Томас Хант Морган, амерички биолог и генетичар. (†1945).
1896. - Алесандро Пертини, италијански државник.
1897. - Вилијам Фокнер, амерички писац.
1897. - Александар Вучо, српски писац. (†1985).
1906. - Дмитриј Шостакович, руски композитор.

[уреди] Смрти

1849. - Јохан Штраус Старији, аустријски виолинист, диригент и композитор. (*1804.)
1970. - Ерих Марија Ремарк, немачки писац.
1986. - Николај Сејмонов, руски физичар и хемичар. (*1896).

[уреди] Празници и дани сећања

1513. - Шпански истраживач Васко Нуњес де Балбоа прешао Панамски земљоуз и постао први Европљанин који је видео Тихи океан.
1823. - Српском писцу и језичком реформатору Вуку Стефановићу Караџићу додељен почасни докторат Универзитета у Јени.
1956. - У употребу пуштен први трансатлантски телефонски кабл, постављен између Обена у Шкотској и Њуфаундленда у Канади.