1. мај
Из пројекта Википедија
1. мај (01.05) је 121. дан у години по грегоријанском календару (122. у преступној години). До краја године има још 244 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
Апр. - Мај - Јун | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | 31 | 1 | 2 | 3 | 4 |
календар за 2006 г. цела година |
- 305. - Римски цар Диоклецијан и његов савладар Максимијан добровољно се повукли са власти и препустили положај августа Галерију и Констанцију I Хлору
- 1707. - Ступио на снагу Закон о Унији којом су се краљевине Шкотска и Енглеска ујединиле у Велику Британију.
- 1858. - Црногорци, на Грахову, потукли знатно јаче турске трупе. После те победе, уз подршку Француске, међународна комисија је 1860. одредила границе између Отоманског царства и Црне Горе, којој су припојени Грахово, Рудине, Никшићка Жупа и Горњи Васојевићи.
- 1866. - У Србији пуштене у промет прве поштанке марке. Истог дана 1874. прве поштанске марке пуштене су у промет у Црној Гори.
- 1876. - Британски парламент усвојио Закон о краљевским титулама на основу којег је краљица Викторија I проглашена царицом Индије.
- 1886. - У Чикагу је 50.000 радника ступило у штрајк, захтевајући боље услове рада, изражене у пароли „три осмице“ - по осам сати рада, одмора и културног уздизања. У сукобу с полицијом убијено је 6 и рањено око 50 радника. Од 1889. овај дан се слави као Међународни празник рада. У Србији је први пут прослављен 1894.
- 1925. - Кипар званично постао британска колонија. Велика Британија је 1878. Кипар преузела од Турске, а 1914. је извршила анексију острва.
- 1931. - Званично је отворен "Емпајер стејт билдинг", 102 спрата висок њујоршки облакодер, тада највиша зграда у свету.
- 1960. - На територији Совјетског Савеза оборен амерички шпијунски авион "У-2". Пилот Френсис Пауерс, који се спасао искакањем, заробљен је и у фебруару 1962. размењен за једног совјетског шпијуна.
- 1978. - Јапански истраживач Наоми Уемура постао први човек који је сам стигао на Северни пол, прешавши 950 километара на санкама с псећом запрегом.
- 1982. - У Пољској, 50.000 присталица "Солидарности" демонстрирало против војне власти. Ратно стање у земљи уведено је 13. децембра 1981, када је генерал Војћех Јарузелски суспендовао цивилне власти.
- 1993. - У атентату у Коломбу током првомајске прославе убијен је председник Шри Ланке Ранасингеа Премадасу.
- 1994. - У трци за "Гран При Сан Марина" погинуо бразилски аутомобилски ас Ајртон Сена један од најбољих возача формуле 1.
- 1995. - Артиљеријским нападом на Пакрац почела је офанзива хрватских снага на западну Славонију под називом "Бљесак". Неколико дана касније Хрватска је заузела цело подручје, а десетине хиљада Срба избегло је у Босну и Србију.
- 1997. - Лабуристичка партија Тонија Блера победила на парламентарним изборима у Великој Британији, након 18 година владавине конзервативаца.
- 1999. - У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођен путнички аутобус на мосту у Лужанима. Погинуло је најмање 60 људи.
- 2001. - Македонци у Битољу спалили су и каменовали око 40 кућа, фирми и продавница чији су власници Албанци у знак одмазде због погибије осам припадника македонских снага безбедности у нападу албанских терориста код тетовског села Војце.
- 2001. - Председник САД-а, Џорџ Буш затражио је измену уговора који су 1972. САД склопиле са Москвом о антибалистичким ракетама, што би отворило пут ка новом одбрамбеном плану САД.
- 2003. - У земљотресу у Турској погинуло 176 особа, међу којима и 25 ђака током спавања у интернату који се срушио.
- 2004. - Европска унија проширена је за десет нових чланица, чиме се број земаља које чине ту највећу економско-социјалну интеграцију попео на 25 са 450 милиона становника. Пуноправне чланице ЕУ званично су постале: Мађарска, Пољска, Чешка, Словачка, Словенија, Кипар, Малта, Естонија, Летонија и Литванија. То је највеће проширење ЕУ од оснивања 1957. године.
[уреди] Рођења
- 1218. - Рудолф I Хабсбург, краљ Немачке. († 1291.)
- 1851. - Лаза К. Лазаревић, српски књижевник. († 1891.)
- 1924. - Енрико Јосиф, српски композитор. († 2003.)
- 1929. - Ралф Дарендорф, немачки политичар, социолог и философ.
[уреди] Смрти
- 1873. - Дејвид Ливингстон, шкотски лекар, мисионар и истраживач Африке.
- 1904. - Антоњин Дворжак, чешки композитор.
- 1945. - Јозеф Гебелс, немачки нацистички политичар. (* 1897).
- 1993. - Ранасингеа Премадасу, председник Шри Ланке.
- 1994. - Ајртон Сена, бразилски возач формуле 1. (* 1960.)