17. јул

Из пројекта Википедија

17. јул (17.7.) је 198. дан године по грегоријанском календару (199. у преступној години). До краја године има још 167 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

Јун - Јул - Авг.
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
26	27	28	29	30	1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31	1	2	3	4	5	6
календар за 2006 г. цела година

1453. - У бици код Кастијона Французи су постигли одлучујућу победу над Енглезима, која је довела до окончања Стогодишњег рата.
1890. - Сесил Роудз, по којем је Родезија добила назив, постао је премијер Капске колоније у Јужној Африци.
1917. - Британска краљевска кућа променила је своје име Сакс-Кобург-Гота у Виндзор због антинемачког расположења у Британији током Првог светског рата.
1945. - У Потсдаму је почела конференција о послератној будућности Европе. На скупу који је окончан 2. августа представници земаља победница у Другом светском рату. ШСР-а, САД и Велике Британије, Стаљин, Труман и Черчил, којег је 28. јула заменио нови шеф британске владе Клемент Атли, донели су одлуку о демилитаризацији и денацификацији Немачке и договорили су се о територијалним променама у источној Европи.
1968. - У Ираку је оборена влада Абдула Арефа, а на власт је дошло десно крило БААС партије. Председник републике, а касније и владе постао је генерал Ахмед Хасан ал-Бакр.
1969. - У Шпанији, генерал Франсиско Франко именовао је за свог наследника принца Хуана Карлоса, који је преузео вођство државе 22. новембра 1975, два дана након диктаторове смрти.
1973. - У Авганистану је проглашена република након војног удара којим је прекинута четрдесетогодишња владавина краља Мохамеда Захир Шаха. Председник је постао бивши премијер Сардар Мухамад Дауд Кан.
1975. - Амерички и совјетски васионски бродови „Сојуз 19“ и „Аполо 18“ спојили су се у Земљиној орбити. Команданти летилица, Алексеј Леонов и Том Стафорд, разменили су честитке, при чему је Рус говорио енглески, а Американац руски.
1979. - Диктатор Никарагве Анастасио Сомоза Дебајле дао је оставку и побегао из земље, а власт је преузео левичарски сандинистички покрет Данијела Ортеге Сааведре.
1981. - Више од 100 људи је погинуло, а 550 рањено када су израелски авиони бомбардовали палестинска подручја Бејрута.
1984. - Лансиран је совјетски свемирски брод „Сојуз Т12“, а члан посаде Светлана Савицкаја постала је прва жена која је „прошетала“ свемирским простором изван летелице.
1994. - Бразил је на светском фудбалском првенству у САД освојио четврту шампионску титулу.
1996. - Амерички путнички авион „Боинг 747“ на линији Њујорк-Париз екплодирао је изнад Атлантског океана, након што је полетео са аеродрома „Кенеди“. Погинуло је свих 230 путника и чланова посаде.
1998. -
- Посмртни остаци руског цара Николаја II Романова и чланова његове породице, пренети из Јекатеринбурга 80 година након убиства, сахрањени су у Санкт Петербургу. Свечаној церемонији присуствовао је и председник Русије Борис Јељцин.
- Џиновски таласи изазвани снажним земљотресом на дну Пацифика однели су шест села на северозападној обали Папуе Нове Гвинеје. Погинуло је око 2.000 људи.
- На конференцији УН у Риму, представници 120 земаља усвојили су статут којим је успостављан први стални Међународни кривични суд за ратне злочине. САД су одбиле да се прикључе том суду. До марта 2003. споразум је ратификовало 89 земаља.
2000. - Башар ел-Асад постао је председник Сирије, обећавши приликом инаугурације да ће наставити непопустљиву политику према Израелу какву је водио његов отац Хафез ел-Асад, који је умро 10. јуна.
2001. -
- На основу одлуке владе СРЈ, принц Александар Карађорђевић и чланови његове породице уселили су се у краљевску резиденцију у Београду која је југословенској краљевској породици одузета после Другог светског рата.
- Након завршетка сукоба на Косову и Метохији и престанка ваздушних напада НАТО-а на СРЈ, истражитељи Међународног суда за ратне злочине из Хага пронашли су, према изјави портпарола тужилаштва суда Флоренс Артман, током 1999. и 2000. године 876 гробница на Косову и ексхумирали 4.392 жртве од којих је 2.099 идентификовано.

[уреди] Рођења

1945. - Принц Александар (Петров) Карађорђевић, принц Србије.

[уреди] Смрти

1762. - Петар III, руски цар. (*1721).
1790. - Адам Смит, шкотски економиста и филозоф. (*1727.)
1912. - Жил Анри Поенкаре, француски математичар, физичар и филозоф.
1918. - Цар Николај II и цела његова породица (* 1868.)
- Царица Александра Фјодоровна (* 1872.)
- Надвојвоткиња Олга (* 1895.)
- Надвојвоткиња Татјана (* 1897.)
- Надвојвоткиња Марија (* 1899.)
- Надвојвоткиња Анастазија (* 1901.)
- Царевић Алексеј (* 1904.)
1928. - Светолик Радовановић, српски геолог и палеонтолог.
1946. - Драгољуб Дража Михаиловић, генерал краљевске југословенске војске и вођа четничког покрета у Другом светском рату.
1959. - Били Холидеј, америчка џез и блуз певачица.
1959. - Александар Цанков, бугарски политичар. (*1879.)
1995. - Хуан Мануел Фанђо, аргентински аутомобилски ас.
2003. - Селија Круз, америчка певачица кубанског порекла.