3. април

Из пројекта Википедија

3. април (03.04) је 93. дан у години по грегоријанском календару (94. у преступној години). До краја године има још 272 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

Мар. - Април - Мај.
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
27	28	29	30	31	1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
календар за 2006 г. цела година

33. - Разапеће Исуса Христа на крст.
1512. - Турски султан Бајазит II абдицирао у корист сина Селима I.
1807. - У селу Вогањ код Руме почела Тицанова буна, у којој је учествовало 15.000 сељака из 45 села румског и илочког властелинства. Аустријска војска је за 10 дана угушила побуну, а вођа Теодор Аврамовић Тицан ухваћен је и крајем године стрељан.
1922. - Јосиф Висарионович Стаљин изабран за генералног секретара Комунистичке партије Русије.
1930. - Рас Тафарие постао цар Хаиле Селасије I од Абисиније (Етиопија).
1936. - Погубљен Бруно Хауптман, отмичар и убица сина америчког пилота Чарлса Линдберга, који је први сам прелетео Атлантски океан. Овај догађај је био повод да САД донесу Закон о отмици којим је за киднаповање уведена смртна казна.
1941. - Мађарски премијер Пал Телеки извршио самоубиство један дан након што је усвојен немачко-мађарски план за напад на Југославију. Телеки је био члан делегације која је 12. децембра 1940. у Београду потписала Уговор о вечном пријатељству и миру између Југославије и Мађарске. Мађарска је заједно са Немачком 6. априла 1941. напала Југославију.
1948. - Премијером драме Ивана Цанкара "Краљ Бетајнове" у режији Бојана Ступице, отворено је Југословенско драмско позориште у Београду. Драмски ансамбл је у почетку имао 40 чланова, директор је био писац Ели Финци, а уметнички руководилац Бојан Ступица.
1948. - Председник САД Хари Труман потписао је Маршалов план економске помоћи послератној Европи.
1975. - Руски велемајстор Анатолиј Карпов постао је светски првак у шаху, пошто је дотадашњи првак амерички велемајстор Боби Фишер одбио да брани титулу.
1979. - У Пакистану погубљен бивши председник владе Зулфикар Али Буто, који је збачен са власти војним ударом 1977. године.
1991. - Савет безбедности УН изгласао резолуцију о прекиду ватре у Заливском рату, наложио размештње мировних снага у региону и затражио од Ирака да уништи оружје за масовно разарање.
1992. - Комунистички лидер и председник Албаније Рамиз Алија поднео је оставку две недеље након избора некомунистичке скупштине.
1995. - Најмање 150 припадника племена Хуту, махом жена и деце, масакрирано у једном селу на североистоку Бурундија.
1996. - У авионској несрећи код дубровачког аеродрома Чилипи погинули су министар трговине САД Роналд Браун, сви путници (29), углавном чланови његове пратње и чланови посаде (шест).
1999. - Авиони НАТО бомбардовали су центар Београда, први пут од почетка ваздушних напада на СР Југославију 24. марта. Погођене су зграде републичког и савезног министарства унутрашњих послова. У Новом Саду срушен је други мост на Дунаву.
2000. - Припадници Сфора ухапсили су на Палама једног од ратних лидера и високог функционера босанских Срба Момчила Крајишника и предали га Међународном суду за ратне злочине у Хагу.
2003. -
- У Стразбуру државна заједница Србија и Црна Гора примљена у Савет Европе, као 45-та земља чланица те најстарије паневропске организације.
- Амерички конгрес одобрио близу 80 милијарди долара за финансирање рата у Ираку.